Представа „Полицаjци“ коjу jе по тексту Славомира Мрожека режирао Александар Jовановић од прије двије ноћи постала је дио редовног репертоара Црногорског народног позоришта. Глумци Срђан Граховац, Деjан Иванић, Александар Гавранић, Радмила Божовић и Давор Драгоjевић зрело су и уиграно извели први драмски текст славног пољског писца, карикатуристе, сатиричара и новинара, који већ деценијама плијени и зачуђује својом актуелношћу, а публика није штедјела аплаузе и смијех за сцене које алудирају на наше вријеме и трагикомичну стварност.
Баш ту отворену, понекад и директну алузију на данашње вријеме „Полицајаца“ које посједује текст Славомира Мрожека, у режији младог Јовановића, избјегнута је замка те ни једном није пређена граница између карикатурално смијешног и узнемирујућег, коју нуди овај комад из давне 1958. године у вријеме постстаљинизма.
– Нисам желио да у поставци овог текста, заједно са остатком екипе, на било који начин будем дневно-политички актуелан, памфлетски и трибински оријентисан. Шта показује ова представа о нашој стварности? Показује да се она не мијења, већ се циклично враћа на старе обрасце, друштвено-политичке, историјске, менталитетске, психолошке, дакле све оно што јако прецизно Мрожек разлаже у „Полицајцима“, а што чини његов текст веома добрим. Да нема ту ширину и хоризонт читања и тумачења, и отвореност, и да Мрожек сам није јако добро ишчитао механизме социолошке, психолошке, политичке, не само у вријеме у којем је писао у вријеме постстаљинистичке Пољске, него и у ово наше, постоталитарно и постидеолошко и пост свега, тај текст не би једнако говорио с нама данас – казао је Јовановић.
Мрожек у својим „Полицајцима“ говори о људима који се боје, а „човјек кад се боји мисли најгоре, у клишеима, стереотипима, као што то мисле Мрожекови јунаци, типизирани и сведени на посве нељудске нагоне“.
– Намјера нам је била да направимо политичку трагикомедију која има у себи елементе гротеске као осјећање свијета, смијеха и подсмјеха, смијешног и страшног, језивог, које треба да се открије као понор једном обичном малом човјеку, што јесу сви ликови у овом комаду, и на тај начин отворе публици простор за размишљање и промишљање обиља тема и мотива које нам Мрожек пружа у свом тексту. Не дајући никакве чисте и јасне одговоре, већ постављајући питања која се тичу нас и даље након 63 године од праизведбе овог комада – истакао је редитељ.
Александар Jовановић потписуjе адаптациjу текста и избор музике, представа је урађена по преводу Петра Вуjичића, сценографија је дјело Иванке Ване Прелевић, костими Лине Лековић, за сценски говор била је задужена Дубравка Дракић, а извршна продуценткиња је Jања Ражнатовић.
