Цитат Хермана Хесеа: "... мене занимају само кораци које сам у свом животу чинио како бих доспио себи самоме.", на првим страницама каталога, био је својеврсни мото, нит водиља за посматрање и разумијевање самосталне изложбе "Унутрашњи свјетови/Inner worlds (2020 - 2022)" проф. Наташе Ђуровић. Изложба је била у поставци током априла у Модерној галерији подгоричких Музеја и галерија, а чинили су је радови Ђуровићеве настали протекле двије године, цртежи и радови на којима умјетница комбинује цртачке са другим техникама. Равноправно и складно стајали су цртежи великог формата са онима средњег, посложени у фризове, као и малог формата (минијатуре) "упакованог" у двије књиге, без обзира да ли су рађени на папиру или платну.
• Пажњу привлачи серија радова на којима доминира плава. Зашто сте истакли ову боју?
– Ово је акварел, има и акрилика плавог. Већина цртежа је рађена на платну, а неки на папиру. Ова серија цртежа гдје је доминантна плава боја рађена је акварелом на папиру са комбинованикм цртачким техникама гдје има угљена, пресованог угљена и фломастера, и то је начин-средство које је коришћено. А, сама плава боја симболички представља духовни моменат, духовну димензију у оквиру овог циклуса.
• Колико су протекле двије године утицале на промјену наше свијести и наше духовности?
– То је за све нас био специфичан и изузетно тежак период, не само за Црну Гору, већ читав свијет. То је период када је максимално дошла до изражаја немогућност комуникације, затвореност, страхови, анскиозности, због комеплетне ситуације везане за пандемију. И управо у тим моментима, када се у спољашњем свијету дешавају неке ствари које нам дјелују хаотично, тешко, тужно и болно, сматрала сам да ја као умјетник то најбољи могу превазићи окретањем према себи. Зато сам искористила у каталогу цитат Хермана Хесеа, који каже, парафразирам, да су му у животу највише значили кораци које је правио према самоме себи, тражећи сопствену суштину. Људи су се у протеклом периоду окретали себи и то су ови унутарњи свјетови. Уједно, то је била прилика тражити оно најбоље у себи.
• Неки радови, иако апстрактни, асоцирају на пејзаж, једнако и на проток времена. Нарочито овај цртеж великог формата, за који кажете да је цртеж у простору.
– Ово су апстрактне форме које настају експресивниом начином рада. Међутим, све оне, могу се читатити онако како то посматрач доживљава. И то су све потпуно пуноправни начини читања и доживљаја дјела. Уколико сагледавате неки пејзаж то је ваш доживљај тог дјела, и вјероватно да има нешто од сензбилитета аутора што је преточено у апстраховану форму, а има асоцијативност пејзажа. Неко други препознаје неке друге ствари. И у томе јесте богатство и занимљивост савремених форми умјетности, које апстрактним формама цртежа, доносе неку врсту емоције коју може свако да осјећа на свој начин.
• Откуд потреба за књигом, да цртеже презентујете у форми књиге?
– То је неко сажимање и језгровито преношење сопствених истраживања мисли и осјећања. Направила сам и једну кованицу - да су то појединачно неки менталографи. Као што је кардиоелектрограф, који снима откуцај људског срца, менталографи су у ствари негдје дамари мога бића, интимног, у смислу психолошких менталних стања, током којих су данима и данима настајали ови радови.
Ж.Ј.
