Позоришна публика имала је прилику да претходне двије вечери у подгоричком КИЦ "Будо Томовић" гледа још једно упризорење чувене Шекспирове комедије "Укроћена горопад". Овај пут ријеч је о продукцији подгоричког Градског позоришта, и то након 20 година.
Комад је режирао мр Дејан Пројковски, који је потврдио новинарску констатацију да је путем визуелне атракције, али и позоришне игре, дошао до суштине овог комада.
– Када радите Шекспирове комедиjе, заправо тражите смисао постоjања позоришта. А, позориште јесте једна велика игра. Трудили смо се да уђемо у срж Шекспировог комада, као и значења која он има данас - каже Пројковски. Додаје да су током рада ишли по Шекспировом сижеу, иако су због трајања представе текст унеколико скратили. "Ипак, комад смо асполутно урадили по нотама коjе нам jе велики Шекспир написао", каже Пројковски.
– "Укроћена горопад" је представа којом славимо позориште, заједно са публиком. Зато смо се играли са жанровима, са стиловима - каже Пројковски. Својеврсна идеја водиља била му је мисао Јана Кота - "Сваки пут кад се ради Шекспир треба да се тражи нови језик, а ако се то не нађе, онда је бесмислено". Казао је и да има осјећај да су пронашли заједнички језик с публиком, јер то и јесте суштина позоришне игре. Односно да су успјели да Шекспира ситуирају данас и овдје.
– Када се раде класици, од позоришта не треба правити музеј. Заправо, позориште треба да "узме" класику само у мјери да би се објаснило зашто је то битно у овом времену и овдје - рекао је редитељ, похваливши глумачки ансамбл.
Драматургиjу jе урадила Драгана Трипковић, одличну сценографију Валентин Светозарев, музику Горан Траjкоски, костиме који су и естетски и функционални Катарина Вукчевић, сценски покрет и кореографиjу која је асоцирала на комедију дел арте осмислила је Тамара Вуjошевић Мандић, а лектуру је урадио Радован Кнежевић.
Шекспирова "Укроћена горопад", и некад, и сад, проговара о мушко-женским односима, о ономе што родове и полове ставља у ситуацију "вјечне борбе", покушавања да се други-друга укроти - потчини. Но, исто тако, прича је ово не само о мушко-женским односима, већ једнако и о позоришту и даље, прича и о животу самом, ономе што чини снове које граде и нашу реалност...
Ж.Ј.
