Отварајући изложбу академски сликар Лука Јоксимовић прочитао је осврт историчарке умјетности Љиљане Зековић, која је казала да поставка подсјећа на размишљање умјетника да је цртеж између музике и поезије, да им је ближи више него сликарству, те да та веза чини срж изложбе која уноси ноту топлине, хуманости и љепоте у овим временима тешких искушења за човјечанство.

– Женски актови са књигом, редуковани на суштинско, дефинисани су декоративном линијом чији хармонични ритмови описују форму која садржи унутрашњу мелодику виолинског кључа и чист израз поетског духа. Они одишу њежношћу и сензуалношћу. У тишини испуњеној духовном чистотом, у атмосфери самоће и опсјеног бескраја, Никчевић успоставља ирационалну везу између женског акта и књиге - казао је Јоксимовић.

О аутору, који због пандемије није присуствовао изложби, говорио је и књижевнк Гордан К. Чампар, Бјелопољац из Затона који живи у Подгорици.
– О човјеку овакве линије и спознаје, нарочито када прича о двије најдивније ствари на свијету - а то су жена и књига, не треба много зборити, већ погледати ове дивне фигуре које је он једним потезом урадио - казао је Чампар.

Изложба је иначе била прилика да у циљу даље сарадње између два града, Подгорице и Бијелог Поља, власник подгоричке галерије „Мост“ Бранко Ковачевић уручи слику предсједнику Општине Петру Смоловићу.

– Бијело Поље је препознато као град који баштини умјетност, а један од кључних дијелова умјетности је свакако сликарство и драго нам је да имамо плејаду нових, младих умјетника који ће наставити да баштине културу сјевера Црне Горе - казао је Смоловић.

М.Н.