Након стихова који су нас увели у пјесничко стваралаштво овог писца и издавача уредник трибине Будимир Дубак је казао да је поезија од прве књиге, "Мијена" (1989), до нове обојена аутобиографским моментима.
Није то само поезија о породици и завичају, већ призив цијелог једног свијета и историје који је добио готово митске димензије, казао је Дубак и додао да се код Уљаревића "поезија и аубиографија братиме".
– Он је од пјесника који сматрају да поезија посједује чудотворну моћ која враћа вид слијепима од рођења како би духовним очима прогледали – навео је на крају Дубак.
Сатиричар и карикатуриста Баћко Милачић је најприје у свом стилу, препричавајући једну малу биографску фусноту из дружења са Уљаревићем, насмијао публику.
– Још давне осамдесете године оног вијека донио је из завичајних Равних гомила у српску књижевност бритву, косијер, машице и вретено и трудом направио брдо лијепе и озбиљене поезије која је сазријевала заједно са његовим искреним смијехом. Уљаревић је у његове пјесме и песме пустио вријеме да прича о нашој слави и страдању. Бојим се да је дослутио ово што нас је данас снашло. Није чудо што нам из његове замагљене биографије из задње поште Црквице гласом умирућег дјечака из Сирије поручује: "Све ћу вас казати Богу" – рекао је Милачић, а затим је публика имала прилику да чује неколико Уљаревићевих пјесама у интерпретацији пјесника Бећира Вуковића и Драгана Алорића.
Уљаревић је рекао да пјесник једино пише о ономе што не може да схвати, да покушава да успостави комуникацију, подијели једно своје дубоко когнитивно искуство и налази у томе читав смисао писања и постојања.
– Пјесник је позван да изговори оно што је "неизговориво" и објасни што је необјашњиво и то питање намеће форму могућег одговора. Покушавао сам да обликујем пјесму у што прикладнијој форми, а сада схватам да су те пјесме обликовале мене. И откриле ми највећи тајну, мене – казао је Уљаревић.
Он је додао да је поезија рефлексна стварност која нас окружује, унутрашња реакција на спољашњост.
– Она свакако није од реалног свијета – то је сан који се сања отворених очију. Она је ближа сну, него јави – казао је Уљаревић.
Трибина је завршена стиховима посвећеним страдалницима Јасеновца из збирке "Пепео" за коју је Уљаревић добио награду Матице српске из Новог Сада, а које је надахнуто читао Драган Алорић.
С.Ћ.
