Својеврсни омаж Росинију пратила је неочекивано, али веома ефектно, пројекција на великом платну два анимирана филма чувених италијанских филмских стваралаца Емануела Луцата и Ђулиа Ђаниничија. Музичко вече посвећено славном оперском композитору употпуњено је и Бетовеновом Симфониjом бр. 7 у а-дуру, оп. 92.
Нил Вендити, млада диригенткиња из Италиjе, коjа кариjеру гради широм Европе успjешно сарађуjући са броjним реномираним оркестрима и ансамблима, посебно је креирала репертоар за овај концерт направивши необичан спој Росинија и Бетовена. Али, та комбинација мајстора опере и генија симфоније има логично објашњење. Кад први пут сарађује са неким оркестром увијек размишља како најбоље представити себе.
– Росини зато што је Италијан, а Бетовеновом Симфонија дириговала сам 52 пута. Толико је добро познајем, то је моја права визит-картица – открила је Нил Вендити, за "Дан".
Млада диригенткиња која је сарађивала са врхунским ансамблима попут Оркестра Тоскане и Холандске филхармониjе упутила је низ комплимената нашем Црногорском симфонијском оркестру.
– Млад оркестар који има пуно потенцијала. Док смо имали пробе баш смо се забављали. Волим да радим са младим оркестрима, јер код њих постоји флексибилност у стварању нечег новог. Код старих ансамбала се осјећа снажна потреба за чувањем традиције. И онда кад се појави неко као ја која волим новитете, онда имамо проблем да пробамо нешто ново. Код младих оркестара увијек постоји тај афинитет између мене и музичара и спремни смо да стварамо нешто ново – истакла је она.
Приступ који има према публици ријетко се виђа. Објашњења партитуре зачињена хумором, уз њену енергичност задивила су сваког у сали.
– Желим учешће и публике и оркестра. Идеју за то сам добила сјећајући се како сам се ја осјећала на концетима кад сам била мала. Увијек ми је било досадно и заспала бих. Мама ме је стално критиковала ријечима: "Каква си ти музичарка кад увијек заспиш на концерту?". А, ја сам се бранила да ми је досадно. Одговарала бих јој да ја сатима учим и вјежбам, али знам која се прича крије иза те музике. Међутим, кад неко слуша музику, а не зна шта се дешава, мора да осјећа досаду. Волим музику, али заспим сваки пут кад не знам причу – објаснила је на оригинлан, али логичан начин млада диригенткиња и виолочелисткиња. Она је сарађивала са познатим маестром Павом Jарвиjем и Тонхале оркестром у Цириху и дебитовала са ансамблом "Ле сjекл", Салцбуршком камератом и Симфониjским оркестром Дубровника.
С.Ћетковић