Диња или пипун је биљка богата низом антиоксиданата, фитонутријената и електролита за које се показало да имају вишеструке здравствене користи
Диња тако може помоћи у спречавању широког спектра упалних процеса, појачати имунитет и то – са мало калорија.
Моћни антиоксиданси из диње, повезују се са превенцијом једног броја болести, укључујући канцер, кардиоваскуларне и неуродегенеративне поремећаје. Они такође помажу у заустављању оштећења слободних радикала у тијелу и успоравају процес старења.
Дињу би требало уврстити у јеловник, кад год је то могуће
Диња нема много калорија (једна порција има око 55 калорија), а богата је витамином А, који је познат по томе што одржава здрав вид и кожу, јача имунитет и смањује упале.
Заједно са витамином Ц из диње, ови витамини одржавају квалитет слузокоже, опште здравље ћелија и спречавају оштећења ДНК, која може довести до болести.
Диња се иначе користи за екстракцију ензима званог супероксид дисмутаза (СОД). Ово је снажан антиоксиданс који се углавном налази у кори диња. Он игра виталну улогу као водећи антиоксиданс који штити организам од оксидативног стреса.
Антиканцерогено дејство
Диња такође садржи калијум, витамин К, магнезијум, влакна и витамине Б, укључујући тиамин, ниацин и фолате.
Осим тога, исхрана диња садржи неке пантотенске киселине, холин, бетаин, калцијум, гвожђе, фосфор, цинк, бакар, манган и селен.
Студије показују да антиоксиданти диња и кукурбитацини резултирају самоуништењем ћелија рака. Та једињења иначе постоје у биљкама како би их заштитила од спољашњих оштећења, али исто чине и у људском тијелу.
Познато је да конзумирање воћа и поврћа који су богати витамином А и витамином Ц један од најбољих начина за спречавање ћелијске мутације. Укључивање пет или више врста воћа и поврћа у свакодневну исхрану, може помоћи у заштити од рака плућа, дебелог цријева, простате и усне шупљине.
Студије показују да су нижи нивои Ц-реактивног протеина (ЦРП) присутни у крвотоку људи који имају посебно висок унос диња, са другим воћем и поврћем. Будући да је ЦРП маркер који се широко користи за процјену нивоа упале у тијелу, ово показује позитивне резултате за спречавање упала.
Противупалне користи исхране диња потичу такође од дејства кукурбитацина, укључујући кукурбитацин Б и кукурбитацин Е. Ова два антиинфламаторна једињења могу помоћи у ублажавању болова и других симптома изазваних упалним болестима.
Смањење ризика од развоја кардиоваскуларних болести
Многи срчани проблеми, попут високог холестерола, високог крвног притиска и ризика од срчаног или можданог удара, почињу хроничном, нежељеном упалом и хроничним оксидативним стресом.
Бројна истраживања повезују већу потрошњу поврћа и воћа попут диња са смањеним ризиком од развоја кардиоваскуларних болести.
Укусна је, а не садржи много калорија
Каротеноиди који се налазе у дињама могу помоћи у јачању имунолошког система и спречавању инфекција. Један специфични каротеноид, бета-каротен, познат је као „појачивач" имунитета и код људи и код животиња.
Калијум који се налази у дињи, важан је нутријент за спортисте или оне који су физички више активни. Снижава крвни притисак и штити од грчења мишића. Такође омогућава бржи опоравак мишића.
Такође, зеаксантин који је важан каротеноид и који је присутан у дињама, апсорбује се у мрежњачу ока, и сматра се да пружа и заштитне функције попут „филтрирања" УВ свjетлости.
Храна наранџасте боје, укључујући шаргарепу, слатки кромпир, бундеву и, наравно, дињу такође је богат извор каротеноида. Каротеноиди могу смањити ризик од рака коже.
Диња је посебно хидратантно воће јер има пуно воде.
Висок проценат воде помаже дигестивном тракту да одржи хидратацију, детоксикује тијело и правилно избаци токсине.
