Осјећај глади не значи увијек да је нашем организму потребна храна, проблем може бити другачије природе, емоционалне. Постоји неколико савјета које ће вам помоћи да превазиђете неконтролисану потребу за храном.
Уколико вам, на примјер, унутрашњи глас говори да треба више да се забављате, а ви га не слушате, осјетићете жељу за храном која садржи пиразин, као што су кикирики, индијски орашцици или ораси, зато што пиразин активира центар за ужитак у мозгу.
Др Дорин Виртју, психолошкиња и клиничка терапеуткиња за поремећаје у исхрани, у књизи „Жудња за храном" тврди да је емоционално преједање кривац за сваку гојазност, свако скретање са пута уравнотежене исхране и сваку болест везану за исхрану.
Ово су карактеристике емоционалне глади, а „прва помоћ" не може замијенити дубински рад на себи али може да вам помогне да се одупрете нападу емоционалне глади:
Одлучите да не једете следећих петнаест минута.
Удаљите се од хране, ако вам је при руци.
Оперите зубе или попијте воду како бисте се ослободили глади која потиче из уста.
Запитајте се: „Да ли осјећам страх, гнев, напетост или стид?"
Та осјећања замијените љубављу према себи.
Покушајте да призовете осјећање љубави и среће, осјећај који нас преплави, на примјер, кад побиједимо на такмичењу или кад као дијете отварамо поклон. Пронађите барем назнаку тог осјећања у себи и покушајте да га распламсате колико год можете. Непрестано понављајте: „Опраштам себи, прихватам се и верујем самом себи."