"А јутрос су ме извели на сунце. Јарболи неког брода иза зида, пуни и добри сунчани минути, и ништа више не видјеше очи. Ал` само мисо да тим истим сунцем бљеште и твоји обасјани пути - и ко топљено злато очњег вида суза за сузом стаде да се точи..." тако је стиховима шетао Иво Андрић, а слично овоме се прошетао данас и велики број Подгоричана центром града па до Мораче. Кроз центар заиста суза за сузом - у реконструисаном дијелу Херцеговачке улице паркирано возило. Шетачи га заобилазе, а надлежни не реагују.
У Бокешкој улици шетачима пријети опасност јер уз дрво вире струјни каблови. У Његошевој улици поломљени заштитни стубићи.
Испред зграде Главног града замотане државна и застава Града ваљда да их вјетар не уништи, али се могло поранити да се врате на јарболе...
На срећу ту је право подгоричко топљено злато - обала Мораче. Бројни грађани су се спустили до плаже Лабуд, посебно дјеца. Уз ријеку су провели драгоцјене тренутке.
