Митровић jе са екипом из Кнежевине у финалу изненађујуће савладао Уникс из Казања у финалу, чиме jе потврдио епитет не само наjбољег тренера у такмичењу већ и jедног од наjбољих на европском континенту.
Монако jе на путу до титуле савладао Будућност у четвртфиналу после три меча и велике драме, у полуфиналу је „прескочио” Гран Канариjу. Француски представник jе добио 11 од последњих 13 утакмица у такмичењу и сезону завршио са скором 17-6.
Митровићева екипа играла jе доминантну кошарку, иако jе практично из другог плана стигла до трофеjа поред фаворита попут Виртуса из Болоње, Локомотиве Краснодар, па чак и Уникса из Казања.
Митровић jе први тренер године Еврокупа из Црне Горе. Награду су током година осваjали Октаj Махмути у Бенетону 2009, Илиjас Зурос у Панелионису 2010, Александар Петровић у староj Цедевити 2011, Jуре Здовц у некадашњем Спартаку из Санкт Петербурга 2012, Фотис Кацикарис у Билбау 2013, Андреа Тринкиjери у Униксу из Казања 2014, Маурицио Бускаља у Тренту 2016, Педро Мартинез у Валенсиjи 2017, те Саша Обрадовић у Локомотиви 2018. године. Jедини двоструки осваjач овог признања jе Аито Гарсиjа Ренесес коjи jе то чинио 2015. и 2019. као тренер Гран Канариjе и Албе.
