Рад и функционисање спортског покрета никада се није темељно контролисао како би се обезбиједила заштита државног интереса, рекао је вршилац дужности директора Управе за спорт Марко Беговић и поручио да су у овој области неопходне свеобухватне реформе.
"Спортски покрет карактерише прилично затворен, вертикално устројен систем доношења одлука са појединцима на позицијама одлучивања без икаквих ограничења", казао је он.
Беговић је, поводом одлуке о суфинасирању националних спортских савеза, оцијенио да су предуго грађани финансирали потребе у области спорта без икаквих критеријума или контроле.
“Добар примјер су велике спортске манифестације, иако су рецимо скоро сви трошкови покривени, одређене спортске организације су добијале средства за исту намјену, и тако уназад годинама. Никада се није знао ни списак путника, ни природа путовања, а узимале су се и улазнице за манифестације на којима је због епидемиолошке ситуације био забрањен приступ публици”, казао је Беговић.
Он је најавио да ће, уколико се буде инсистирало на овоме, упознати јавност са три документа – Доссиер (за шефове мисија), уговор МОК-а и Организационог комитета у Пекингу (и Токију), као и са извјештајем Олимпијске солидарности о финансијским средствима за период 2016-2021, која су опредијељена свим националним олимпијским комитетим.
“Да будем конкретан, овђе се ради о дискрепанцији извјештавања на интернационалном и националном нивоу. Нажалост овим се нијесу бавили моји претходници, па с тим у вези, остајем заинтересован да са сваким ко је изразио незадовољство укрстим аргументе јавно”, рекао је Беговић.
Он је казао да говори о навици и клијентелистичкој култури, “па овђе има најмање спорта”.
“Оваквим „радом“, резултатски говорећи, биљежимо озбиљан пад, па се не може више тако лако рећи да смо спортска велесила, иако имамо изванредне спортисте, који морамо примијетити, стасавају и усавршавају се ван Црне Горе”, рекао је Беговић.
Он је подсјетио на златне медаље комшија, који и даље немају пуно међународно признање.
“Од доносилаца одлука без ограничења немамо одговоре на бројна питања. Колико је урађено по питању системског развоја стручног кадра? Колико је урађено на пољу примјене научно-истраживачких и дијагностичких процедура у систему такмичарског спорта?”, казао је он.
Он је упитао колико је урађено у погледу заштите права спортиста – радно-правни статус, здравствена заштита, осигурање, као и обезбјеђивање посебног система стручног усавршавања, да након каријере буду активни судионици друштва, а не социјални проблеми?
“Да не заборавимо, квалитет и доступност спортске инфраструктуре – која је испод сваког нивоа, а Подгорица је једини европски главни град који нема атлетску стазу. Такав је, ових 16 година, био однос према спорту”, навео је Беговић.
Он је нагласио да су се због наведеног одлучили за сасвим другачији пут и да је преузео пуну одговорност.
“Како се ради о распођели јавних средстава, пореских обвезника државе Црне Горе, свако може имати увид. Разумије се, увијек ће бити незадовољних, али сви кључни спортски програми и индивидуални програми спортиста су подржани. Рецимо, ако је Атлетски савез Црне Горе предложио за Марију Вуковићу, четврту на свјетском првенству, стипендију од 10 хиљада евра, наша процјена је да је неопходно много више, конкретно 25 хиљада, тако да наша Марија може на миру да се посвети ономе у чему је најбоља”, казао је Беговић.
Како је навео, слично је за Миливоја Дукића као и двојици младих једриличара којима су дуплирани износи стипендија “јер желимо да Миливоје у Паризу, а двојица младих у Лос Анђелесу, буду кандидати за медаљу. Вјерујемо да они то могу”.
“Било је коментара и у вези Параолимпијског комитета, па бих подсјетио да је у раду ове кровне организације урађено много изнад могућег. Сваки дан бију битку са институционалном дискриминацијом, а системски рад је донио медаљу на недавно одржаним Параолимпјским играма, што је уз резултат рукометашица из Лондона, наш највећи спортски резултат на Играма”, рекао је Беговић.
Он је подсјетио и на законски оквир – Комисија доставља извјештај, а Управа је та која доноси одлуку. Одлука је, каже он, и одраз потреба у овој години.
“Конкретно, Рукометни савез има прилично изазован календар активности који ће заокружити организацијом групне фазе Европског првенства за жене, веома озбиљним изазовом који нијесмо имали на територији Црне Горе од 2005. године, и организације групне фазе Европског првенства за кошаркаше”, рекао је Беговић.
Како је казао, након што су исправљене неправилности у раду Ватерполо савеза, са селектором Гојковићем је договорена дугорочна подршка која ће, вјерујем, резултирати медаљом у Паризу. “Зато не разумијем зашто би некоме сметало што је Управа додатно подржала програм овог савеза”.
Према његовој оцјени, резултати боксера, њихов потенцијал и озбиљна организација савеза, завређује посебну пажњу.
“Ваља напоменути и да је овој години фокус на развоју спортске инфраструктуре – пођестио бих да је ове године скоро пет опредијељено за ту намјену, док за наредну планирамо 10 милиона евра. Сматрамо да је неопходно створити претпоставке како за концепт спорт у служби развоја друштва, тако и за врхунска спортска постигнућа са одговарајућим стратешким оквиром за 2028. годину”, казао је Беговић.
Он је рекао да су промјене из једног затвореног, партитократског система са израженом културом корупције и негативном селекцијом тешке и непријатне.
“Но, као друштво, немамо алтернативу. Наши млади свакодневно одлазе, и тај тренд не заобилази ни наше спортисте, па се не смијемо чудити зашто наступају за друге земље”, рекјао је Беговић.
Он сматра да је парадокс да и даље имамо врхунске спортисте, који су више плод родитељског прегнућа, тренера ентузијаста и невјероватног талента, упркос наведеним поражавајућим чињеницама.
“Тако да сам у свом раду, имао сам два пута. Први је пут лажног патриотизма са једном руком завученом у џеп грађана и континуитет успостављеног, а други, мање пријатан али пријеко потребан претпоставља излазак из комфор зоне и преузимање одговорности”, закључио је Беговић.
Мина
