Олимпијске игре су сан сваког спортисте. Могло се то видјети на окупљању женске рукометне репрезентације Црне Горе у Спортском центру „Морача”. Дјевојке су једва чекале да почну припреме за Токио.
– Имамо привилегију да једини представљамо Балкан у рукомету на Олимпијским играма. Нису све дјевојке у истом периоду завршиле клупске обавезе, тако да је приоритет да тај дисбаланс „испегламо” кроз тренажни процес и контролне утакмице и да подигнемо форму за Јапан. Срећни смо што је фамилија поново на окупу – рекла је на старту припрема Бојана Поповић.
Црногорке ће тренирати у Подгорици до 5. јула, када их у Ерду очекује турнир на којем ће одмјерити снаге са домаћином Мађарском и Бразилом.
Први меч у земљи излазећег сунца Јованка Радичевић и другарице ће одиграти 25. јула против Анголе.
– Можда дјелује да ће припреме бити дуге, али се углавном то своди на три до четири ударне недјеље, јер у Токију морамо бити десетак дана прије прве утакмице због аклиматизације. Играчице морамо постепено и паменто уводити у ритам, да не би било неких већих упала или не дај Боже повреда или болести. Нема нас пуно, имамо пет бекова и чекамо да видимо да ли ће Милена Раичевић успјети да се спреми – казала је црногорска селекторка.
Поповићева је причала и о шансама да Раичевић и голманка Марина Рајчић заиграју у Токију.
– Марина је у тренажном процесу дуже вријеме, њена леђа су сада у реду. Видјећемо колико може да пружи. Милена је била на индивидуалном програму двије недјеље. Искусна је и вјерујем да ће најбоље она кроз свој рад да види да ли је спремна за оно што слиједи. Чекаћемо је до последњег дана и бићемо јој вјетар у леђа јер она то заслужује – јасна је Бојана.
„Лавице” ће се за једно од прва четири мјеста у А групи и пласман у четвртфинале у земљи излазећег сунца борити са Холандиjом, Норвешком, Jапаном, Jужном Кореjом и Анголом.
– Извукли смо групу гдје три противника одударају од нашег стила рукомета. Са Норвешком смо скоро играли у квалификацијама, Холандија такође гаји стил сличан скандинавском. Због специфичног стила и квалитета који подижу из године у годину, фокус ће бити на прва два меча против Анголе и Јапана. Домаћини живе за Олимпијске игре, док већина репрезентативки Анголе игра у истом клубу, добро су уигране, имају тренера Скандинавца који ради на томе да их дисциплинује. Утакмице се такође играју у специфичним терминима. Са Јапаном се састајемо у девет ујутро, што је тешко за људе са овог поднебља.
Поповићева је 2012. на паркету предводила Црну Гору до олимпијског сребра, четири године касније у Рију се десио дебакл, док ће сада дебитовати у улози селектора на најважнијом смотри спорта.
– Не правим поређења. Идемо тамо да пробамо да побиједимо свакога, такав нам је карактер, никоме се нећемо повући. Сама чињеница да ми једини са Балкана идемо на Олимпијске игре довољно говори колико је тешко уопште стићи тамо. Црна Гора има 600.000 становника, а Норвешка, Русија, Фанцуска и Шпанија 600.000 хиљада регистрованих рукометашица. Када смо предали списак од 30 имена, организатори су нам рекли да можемо до 100. Било је тешко објаснити им да је то број наших регистрованих сениорки. Имамо снове, борићемо се да их остваримо, вољела бих да се се понови Лондон, али је неукусно причати о борби за медаљу. Све репрезентације су врхунске и танка је линија између неуспјеха и успјеха. У Лондону је Француска доминирала у групи, док смо ми били неубједљиви, али смо кроз те мечеве добили самопоуздање и једна је лопта одлучивала у четвртфиналу, а могла је да оде и на другу страну. Мораће да нам се поклопи форма у правом тренутку, али и да нас послужи срећа – поручила је Бојана Попоповић.
