Вељко Беливук, Марко Миљковић и још 28 припадника криминалне групе коју су, како сумња тужилаштво, формирали како би под параваном навијчаке групе "Принципи" вршили различита кривична дјела и тако преузели примат у криминогеној средини сутра би требало да први пут буду на оптуженичкој клупу највеће суднице у Специјалном суду у Београду, пише Kurir.rs.

Припремно рочиште, на ком би пред почетак отварања главног претреса и првог јавног изношења одбране, тужилаштво и одбрана требало да изнесу своје доказне предлоге заказано је за 14.30 сати, а оптужени би само кратко требало да се изјасне о кривици.

- Окривљени који су на слободи, односно у кућном притвору, долазе сами док ће оптужени из притвора бити пребачени у пратњи затворске страже. Очекују се невиђене мјере обезбјеђења, с обзиром на то да ће се припадници криминалне групе која је по многима прерасла "земунски клан" први пут од хапшења које се догодило 4. фебруара прошле године наћи не само у истој згради, већ у истој просторији - открива саговорник Курира.

Кључни докази против Белиувукове криминалне групе, имају скоро 10.000 страница, од тога 33 регистратора са писаним доказима, ДНК вјештачењима, пресретнутим Скај комуникацијама, као и снимаке камера, али и искази двојице окривљених свједока, који су са тужилаштвом склопили споразуме о свједочењу.

- На основу тог споразума Бојан Хрватин требало би да буде осуђен на 15 година затвора, а кум Марка Миљковића, Никола Спасојевић на 14 година. Њих двојица у тужилаштву су свједочила о свим тешким кривичним дјелима, односно о детаљима сурових убистава за које се сумња да их је ова група починила. Услов да им на крају поступка буду изречене договорене казне јесте да и током главног претреса понове своја свједочења - објашњава наш саговорник и додаје да то практично значи да ће и одбрана и окривљени моћи да им постављају питања, али и да се "очи у очи" суоче са њима-наводи Курир.рс.

Сведоци-сарадници открили језиве детаље

Осим исказа два свједока-сарадника, с којима је тужилаштво склопило споразуме о признају кривице, према незваничним инфомрацијама, још два припадника криминалне групе су током изношења одбране признала своје, и учешће осталих окривљених у кривичним дјелима.

Наводно, оптужени Владимир Димитријевић је у полицији признао да је по налогу Беливука складиштио, препакивао, мјешао и продавао кокаин. Други окривљени, Војислав Ђорђевић, наводно је признао да је у просторијама на стадиону у Хумској улици свирепо мучен и силован И. С., младић за ког су сумњали да их прати и уходи по налогу супротстављене криминалне групе.

Подсјетимо, Бојан Хрватин је ухапшен неколико мјесеци после осталих чланова групе и у полицији и тужилаштву је одлучио да призна да је учествовао у убиствима, али и да су све одлуке о томе ко ће бити ликвидиран доносили Милљковић и Беливук. Он је открио и да су организатори групе, и сами учествовали у злочинима. У тужилаштву за организовани криминал, два дана је износио своје признаје.

- Миљковић је сјекиром једним ударцем у предјелу врата убио Горана Величковића - испричао је Хрватин и открио ко је све учествовао у том злочину, али и на који начин су касније исекли тијело Величковића, самлели га и остатке бацили у Дунав.

Свједочећи о убиству Здравка Радојевића, који је прво мучен на спрату куће у Ритопеку, а потом спуштен у бункер он је навео:

- Када су га спустили у кланицу, Милош Будимир је рекао: "Ја нећу, кум ми је". Беливук је поставио даску испод главе Радојевића и ударцем секиром у врат му одсјекао главу, једним прецизним ударцем му је пресудио.

Вељко Беливук, према тврдњама сјведока-сарадника Хрватина, лично је 9. децембра 2020. пресудио и Пинк Пантеру Милану Љепоји.

- Ставили су му кесу на главу, затим узели комад жице и одмотали је око врата, а онда је затезали, Беливук и Хрватин, један с једне, други с друге стране. У једном тренутку су пустили жицу и Беливук му је пришао и пресекао ножем врат - наводи се у оптужници.

Један од кључних доказа против криминалне групе, која је оптужена за убиства Милана Љепоје, Александра Глигоријевића, Здравка Радојевића, Лазара Вукићевића и Горана Величковића су и поруке које су размењивали путем Скај апликације, за коју су вјеровали да је шифрована и да у њу истражитељи не могу да уђу.

После убиства Величковића, како се наводи у оптужници тужилаштва, фотографије његовог искасапљеног тијела, слали су међу собом, али и његовим контактима из телефона и то уз поруку: "Види лутко, Мексико усред Београда".

Дан после његовог убиства, 4. августа 2020, Миљковић се пожалио непознатој особи : "Морам на пут мало да одморим, одлијепићу брате, само са лешевима блејим...чудно ми кад видим живог човјека...што је најјаче никако списак да се смањи...како нам кажу ова браћа из ЦГ...оно нијесмо ни у Мексико видјели".

Оптужница

Тужилаштво за организовани криминал у оптужници наводи да из доказа произилази да је од 30 оптужених њих 11, свако на свој начин, учествовао у убиствима.

- Намеће се закључак да Беливук и Миљковић нису вјеровали баш сваком од чланова криминалне групе и да су кућу у Ритопек ишли само људи од повјерења. Повјерење према овим припадницима се задобијало такозваним заветовањем. То је објаснио Хрватин ријечима да је прије извршења кривичног дјела у којем је учествовао морао да се "окрви" са оталим припадницима групе. Без тога "нема ту неког повјерења, то је једностанво тако на улици, можемо ми да се браћамо и овако и онако, али да би се дошло до најозбиљнијих прича док се човјек, у навијачком смислу, док се не побије, док немамо 3-4 туче заједно, нема повјерења, док се не окрвимо или док не убијемо некога, нема ту појверења - наводи се у оптужници написаној на 322 стране.

Поруке сличне садржине, у којима су чак и описивали како је текло мучење сваког од петорице убијених, на који су се начин бранили и како су подносили сурове методе, које су укључивале чак и сексуално злостављање дрвеном мотком, гушење водом, чупање ноктију, као и пржење пеглом, размењивали су у групама које су правили.

Фотографије брутално искасапљених и раскомаданих мушкараца, како је Курир раније писао, дио су оптужнице тужилаштва. Иначе, интересантно је да се из пресретнуте комуникације путем скаја, која је прибављена путем међународне правне помоћи из Француске, закључује да је те фотографије у телефону имао само Марко Миљковић и да их је он 24. децембра 2020. послао непознатој особи. Ријеч је, како се наводи о 55 фотографија из "кланице" у Ритопеку.

Слике, како се наводи у оптужници, прате следеће поруке: "Да ти пошаљем слике кланица да имамо код тебе, да нам се не обирушу, јер их само ја имам", "То је то што нам треба брате да не останемо без њих", "Сутра ћу да почнем да пребацујем слике и да га заштекамо", "Све су крвници били не неки цивили".

Курир.рс/Екипа Курира