Brisel: Ipak moguće otvaranje Klastera 3 za Srbiju u julu?

Izvori našeg portala otkrivaju da su se tim povodom sastali predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta i generalni direktor Direktorata za susjedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman. Oni su postigli dogovor da, zajedno sa sastavom Evropske komisije koji podržava evropski put Beograda, učine sve kako bi se prevazišao trenutni zastoj i obezbijedilo zeleno svjetlo za Srbiju.

Plan ove uticajne briselske trojke jeste da u diplomatsku akciju uključe Francusku, Njemačku i druge uticajne zemlje unutar Evropske unije. Cilj je da se izvrši diplomatski pritisak na države članice koje trenutno blokiraju ovaj proces, kako bi Srbija već tokom jula dobila mogućnost otvaranja Klastera 3, ali i nesmetan pristup finansijskim sredstvima iz Fonda za reforme i rast, jer sagovornici iz Brisela smatraju da je Srbija to zaslužila.

U sklopu ove ofanzive, Gert Jan Kopman je već održao sastanak sa predstavnicima Evropskog parlamenta, a razgovaraće i sa Toninom Piculom, izvjestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Kopman će mu detaljno predočiti i objasniti sve razloge zbog kojih je dobro da Srbija dobije ovu mogućnost.

Kos: Srbija ima još mnogo posla, posebno u oblasti vladavine prava

Ulog u ovoj diplomatskoj igri je ogroman na finansijskom planu, jer ukupna sredstva iz Instrumenta za reforme i rast za Srbiju iznose oko 1,58 milijardi eura. Srbija je već povukla pretfinansiranje od 111 miliona eura, kao i prvu odobrenu tranšu od 56,5 miliona eura, čime je osigurala najveća sredstva u regionu, ali je dalji priliv direktno uslovljen političkim odlukama u Briselu.

Za otvaranje pregovaračkog klastera potrebna je jednoglasna odluka svih 27 država članica, a konsenzus je nedavno izostao jer se grupa zemalja usprotivila otvaranju. Među onima koji su blokirali proces ili izrazili uzdržanost nalaze se Holandija, Belgija, Švedska, Hrvatska, Bugarska, Finska, Estonija, Litvanija, Letonija, Danska i Luksemburg. Ove države su kao ključne razloge za blokadu navele zamjerke u oblasti vladavine prava i nedovoljan stepen usklađenosti spoljne politike Beograda sa Briselom, prije svega u pogledu neuvođenja sankcija Rusiji.

Ipak, najnovija inicijativa koju predvode Fon der Lajen, Košta i Kopman, uz planirano lobiranje Pariza i Berlina, pokazuje da se iza zatvorenih vrata ulažu maksimalni napori kako bi se julska blokada pretvorila u diplomatsku pobjedu.