Хркаловић / Фото: Инстаграм
16/10/2021 u 08:58 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Како је најмоћнија жена полиције Србије одржавала везе са "кавачким кланом"

Од врха до дна - прочитајте како је моћна Дијана Хркаловић постала дежурни кривац за сва недјела српске полиције

Дијана Хркаловић је имала једну од најнеобичнијих и најмуњевитијих полицијских каријера. За свега пар година, доспјела је у сам врх МУП-а Србије гдје су јој повјеравани најповјерљивији задаци.

Дијани Хркаловић одређен притвор до 30 дана

Исто тако муњевито завршила је на насловницама таблоида под баражном ватром истих оних, који су јој и дали неограничену моћ, пише БИРН.

Након година подршке, похвала и признања, моћна Дијана Хркаловић остала је усамљена, одбачена и означена као врховни кривац за сва (ван)институционална незаконита и криминална дјеловања у самом врху државе Србије, подсјећа БИРН.

У њено „златно доба“, име јој се са званичних мјеста и преко провладиних медија помињало са поштовањем, а последњих мјесец дана најчешће је повезујући са ухапшеним вођом навијачке банде ”Принципи” Вељком Беливуком.

Млада, без полицијског искуства, Хркаловић је доведена 2014. године у МУП, а већ следеће године почеле су да се шире гласине о двадесетседмогодишњакињи која постројава чак и сиједе главе, наређује, пријети, поставља и смјењује, полиграфише и контролише све најосјетљивије полицијске истраге.

Гласине су се шириле по друштвеним мрежама, разним порталима, а о томе су писали и поједини независни медији. Власт ништа није демантовала, већ је за добар рад награђивана прелазећи са нижих на више позиције тајфунском брзином. Њена наводна моћ била је толика да се по полицији причало да је фактички министар она, а не Небојша Стефановић, који је то само формално.

Почеци

Дијана Хркаловић рођена је јула 1987. године. По образовању је психолог, а љетос је докторирала.

Још као студенткиња се политички ангажовала. Већ на изборима 2008. године била је кандидат за посланике у Скупштини Србије на листи Покрет снага Србије – Богољуб Kарић. Тада је имала 21 годину, а на листи за посланике била је на 80. мјесту.

На 69. мјесту био је и њен отац Дане Хркаловић. Он је кандидат за посланика био и на изборима, који су организовани годину дана раније, 2007. такође на листи Богољуба Kарића.

У то вријеме био је и предсједник Управног одбора Аграрног фонда општине Пожаревац. До јула прошле године био је сувласник сточарске задруге “Сточар ДХ” из Пожаревца. У овој породичној фирми, Дијана је била сувласница и то све до јануара 2016. године.

image
Фото: Инстаграм

Након “одскочне даске” у Покрету снага Србије Богољуба Kарића, Дијана Хркаловић учланила се у СНС.

Прије безбједносно-полицијске каријере, била је одборник у Скупштини града Београда у коју је доспјела након избора 2012. када је СНС дошла на власт. Одборник СНС-а је била од 12. јуна 2012. до 14. децембра исте године.

Нема података о томе када је почела да ради у Безбедносно-информативној агенцији (БИА), али зна се да су 29. априла 2014. године МУП и БИА потписали Споразум о преузимању државног службеника, према којем се БИА сагласила да Хркаловићева пређе у МУП.

До овог преузимања дошло је након ванредних парламентарних избора 2014, када је Небојша Стефановић именован за министра полиције, односно када је СНС то министарство преузело од СПС и дотадашњег министра Ивице Дачића.

МУП је сјутрадан, 30. априла, сачинио рјешење којим је Хркаловићева распоређена на мјесто замјеника шефа кабинета министра унутрашњих послова. У истом рјешењу је наведено и да је распоређивањем у МУП-у стекла звање полицијског инспектора.

Није познато да ли је Хркаловићева испунила услове за звање полицијског инспектора и шта је препоручило за позицију замјеника шефа кабинета министра, будући да у полицији није имала никакво искуство. Kао правни основ за одлуку у решењу се наводе правилници о систематизацији радних места у полицији, који носе ознаку „строго повјерљиво“.

Име које се изговара шапатом

За веома кратко вијреме, ова млада жена прешла је пут од потпуне анонимности, до позиције једне од најутицајнијих и најмоћнијих личности у самом врху српске полиције.

На позицији замјеника шефа Стефановићевог кабинета остаје 14 мјесеци, након чега 10. јула 2015. постаје секретар Управе криминалистичке полиције (УKП). Тачно двије године касније, постаће државна секретарка МУП-а.

Поводом избора на функцију државног секретара Политика је пренијела да је „Дијана Хркаловић у претходне двије године постигла запажене резултате на позицији секретара Управе криминалистичке полиције, којим је координирала пошто је дотадашњи начелник Срђан Пасквали отишао у пензију”.

Политика даље наводи да је Дијана “учествовала и у многим истрагама, које су задале ударац организованом криминалу и корупцији, а многе од тих акција је и сама координирала“.

Готово од самог почетка њене полицијске каријере, за њу се везују бројне контроверзе.

Прве информације о Дијани Хркаловић почеле су да стижу до јавности након саслушања Данила Реџеповића, власника контроверзног портала Телепромптер у октобру 2015. године у новосадској полицији.

До саслушања је дошло пошто је Реџеповић објавио наводни транскрипт прислушкиваног разговора између бившег лидера ДС Бојана Пајтића и Лидије Удовички, сестре тадашње министарке за локалну управу Kори Удовички. Из тих транскрипта се, наиме, могло закључити да је Никола Петровић, кум Александра Вучића, рекетирао америчку фирму  због посла који је та компанија требало да започне у Србији.

Реџеповић је тим поводом два пута саслушаван, а након првог исказа објавио је да је у просторији у којој је саслушаван било “тачно пет особа – четири мушкарца и једна дјевојка”, не знајући тада још да је та дјевојка – Дијана Хркаловић.

- Један од полицајаца донио је кафу, воду, ледени чај, кока-колу и швепс. Дјевојка је донијела свој златни `Давидоф` и понудила ме. Видио сам да посједују неко осредње знање из психологије. Мушкарци мање-више, али дјевојка која је водила 95 одсто разговора, користила је психолошко-лингвистичке технике, које су застарјеле још у 19. вијеку - писао је тада Реџеповић.

- Покушала је на хиљаду и један начин да из мене извуче име и презиме особе која ми је доставила транскрипт. Након три сата психичког малтретирања да извуку из мене име и презиме извора, разговор је завршен - пренио је тада своје утиске Реџеповић, откривши неколико дана касније да је уствари разговарао са “моћном” Дијаном Хркаловић.

У полицији је истовремено бивало све више незадовољних, који су медијима дошаптавали информације о Хркаловићевој, описујући је као особу пред којом ћуте и највећи полицијски експерти, који у полицији раде деценијама.

Гласно су се побунили представници појединих полицијских синдиката незадовољни партијским и рођачким запошљавањима у МУП-у, али и због отпуштања неподобних.

- Она са два дана службе води главну ријеч. Њен однос према нама је скандалозан, очекује да само климамо главом. Имао сам сукоб с Хркаловићевом и међу нама су пале тешке ријечи - пренијели су 2015. године поједини медији ријечи Момчила Видојевића из Независног полицијског синдиката Србије (НПСС), једног од бројних полицијских синдиката.

О Хркаловићевој су почели да говоре и опозициони политичари. На засиједању Скупштине Србије у јануару 2016. године, говорећи о појединим рјешењима новог Закона о полицији, Зоран Живковић је констатовао да не вјерује да ће закон поправити тренутно стање због политизације те институције.

- Ту имамо један пример како се то иначе сада ради, очигледно је да ће тако и да се настави, а то је пример секретара УKП-а. Зове се Дијана Хркаловић, има 29 година, дошла је ниоткуда у полицију и постала је најважнија особа, надам се после министра, у цијелом Министарству. Она хапси, приводи, прислушкује, покреће истраге, затвара истраге и то све са својих 29 година и звањем магистра психологије, што, признаћете, није баш много везано директно за послове полиције - рекао је тада Живковић.

Њему је реплицирао министар Стефановић, стајући у одбрану своје колегинице.

- Морам да кажем да је ружно што се једна млада дјевојка, која има 29-30 година, која је радник МУП-а, прије тога је била радник БИА, провлачи кроз блато и износе се неке квалификације о њеном животу и раду без могућности да она овде одговори, јер она није народни посланик и не може да говори пред вама- навео је тада Стефановић. 

Стефановић је казао да се “ради о изузетној особи, изузетном раднику”. Он се запитао “откуд толики страх од једне дјевојке од 29 година”.

- Очигледно много смета зато што се није накрала, није била у било каквој корупционашкој афери, није узимала субвенције за винограде, није пљачкала новац грађана Србије на различите начине, и то, очигледно, смета. А ја могу да вам кажем да се ради о особи која завређује поштовање и поверење зато што се бори за ову земљу - завршио је министар, а његов одговор пропраћен је аплаузом посланичке већине.

Од борца за своју земљу до оптужби за преврат

Kако се догодило да, како је тада говорио Небојша Стефановић, једна особа вриједна поштовања и без мрље у биографији, под још увек неразјашњеним околностима, изненада напусти полицију 30. маја 2019. године, да би данас била проглашена за центар корупције и вођу криминалних кланова, док прорежимски медији стварају атмосферу која личи на оне које су претходиле неким ликвидацијама?

Одговор на ово питање могао би се потражити у хронологији бројних догађаја, током којих су се „карте“ промијешале. У овом дијељењу, Хркаловићева је, изгледа, добила најлошије.

У почетку, Хркаловићева није давала изјаве за јавност, а грађани су могли повремено да је виде на конференцијама за новинаре министра полиције Небојше Стефановића, гдје би уз неколицину личности из врха полиције, стајала иза њега, са строгим изразом лица, што је вјероватно требало да пренесе поруку о важности онога што се саопштава. У таквом друштву била је упркос томе што су, како је то рекао и сам министар, у надлежности секретара УKП-а, прије свега, административни послови координације рада те полицијске управе.

image

Хркаловић и министар Стефановић

Фото: МУП СРБИЈЕ

Међутим, по природи посла, секретар је могао бити упознат и са многим оперативним подацима из истрага, а Хркаловићевој је омогућено да то, судећи по бројним информацијама које су тада стизале до медија, користи и поступа изван својих надлежности, па су запослени тврдили да је моћнија од министра.

Према информацијама из тог времена, најважнија задужења која је Хркаловићева добијала из самог врха власти, било је све оно што јој се данас приписује као њено самостално деловање – спровођење мера праћења и прислушкивања током истрага, али и чување таквих информација у тајности до тренутка кад дође вријеме за њихову употребу.

Учествовала је и у полиграфским саслушавањима. Познат је случај бившег начелника УKП-а Родољуба Миловића, који је смијењен у јуну 2014, након што је вођа кокаинског клана Дарко Шарић рекао на суђењу да је Миловићу наводно дао мито од седам милиона еура да не би водио истрагу против њега. Иако је полиграфско испитивање Миловића показало да то није тачно, он је смијењен.

У радној групи за испитивање, како је то у интервјуу за KРИK и НИН потврдио Миловић, била је Хркаловићева, иако је тада била на позицији замјеника шефа министровог кабинета, којем овакви задаци нису у опису посла.

- На свако њено питање или опаску осјећао сам се мало надмоћније. Поред свих тих искусних полицајаца, једна неискусна дјевојка поставља аматерска питања. Мислим да се доказивала пред неким другим, преда мном није. Очито јој је неко наложио да ме саслушава. Неко је полагао велике наде у њу. Чини ми се да се то некако изјаловило. Излазила је на свака два минута из канцеларије, гдје су ме саслушавали и реферисала неком ’ауторитету’ -  рекао је у том интервјуу Миловић.

После Миловићеве смјене, дуго није именован његов наследник, па је Хркаловићева фактички преузела управљање криминалистичком полицијом.

Хркаловићева је, како се могло чути 2015. године учествовала и у организовању полиграфског тестирања Николе Петровића, Вучићевог кума. Kако би се јавност у Србији разувјерила да је Петровић учествовао у већ поменутом рекетирању америчке компаније требало је организовати полиграф, који би то и показао.

Причало се још 2016. године да су јој, наводно, подређени сви кадрови који раде у УKП-у као и у одјељењима која учествују у тајном, незаконитом праћењу политичара, али и новинара.

О наводном праћењу новинара говорио је припадник полиције Дејан Трипковић у кривичној пријави, коју је у јануару 2016. године поднео против министра полиције Стефановића, оптужујући га да је по његовом налогу у децембру 2014. незаконито праћена новинарка дневног листа Ало, Светлана Војновић.

Трипковић је, између осталог, написао да је Стефановић по доласку у министарство, задржао неколико постојећих припадника одјељења за праћење, који су заједно са новодоведеним обављали послове прислушкивања кријући од осталих запослених, а документа се нису заводила у постојеће евиденције ојдељења. Умјесто званичног евидентирања, они своје извјештаје и биљешке носе лично Дијани Хркаловић, писао је тај полицајац у кривичној пријави. Тужилаштво је пријаву одбацило.

Исте године поднијета је још једна кривична пријава из које се могла видјети улога врха полиције у издавању наређења за праћења и прислушкивања. Њу су 4. августа 2016. године поднијела двојица бивших оперативаца службе за тајно праћење Младен Трбовић и Милан Думановић.

Пријаву су поднијели против секретарке УKП-а Дијане Хркаловић и других функционера те управе због тога што су више необучених оперативаца МУП-а тајно послали у шпијунску мисију у Поточаре, на меморијални скуп сребреничким жртвама, без службене легитимације и службеног оружја.

Они, између осталог, описују да је на челу радне групе која је организовала ту акцију у Сребреници, била Дијана Хркаловић и да се све радило по усменом наређењу, без одлуке суда и било каквих званичних документата. Описујући колико је моћна секретарка УKП-а, у кривичној пријави ови оперативци наводе и да се видео снимци оперативних обрада, мимо процедуре, носе лично Дијани Хркаловић.

Овај случај завршио се не само одбацивањем кривичне пријаве Думановића и Трбовића, већ и подизањем оптужнице против те двојице оперативаца за одавање службене тајне. Овај судски поступак још није окончан.

Налазе тужилаштва, које је 2016. године закључило да незаконитог прислушкивања у полицији нема, четири године касније фактички је демантовао предсједник Србије. Последњег дана 2020. објавио је да се у полицији незаконито прислушкује и да је на мети таквог прислушкивања управо он, те да је ријеч о покушају државног удара. Устврдио је да има и доказе, односно да посједује дио својих прислушкиваних разговора, али да их не да, јер „не жели да руши своју државу“.

То је био сигнал прорежимским таблоидима из чијих се написа, који су услиједили, могло закључити гдје би требало тражити кривца, а они су водили и ка доскорашњем министру полиције Небојши Стефановићу, јер је по својој функцији за то морао знати. И док су Вучићеви таблоиди упирали прстом на Стефановића, Вучић је у интервјуима телевизијама, које држи под гвозденом контролом, по том питању био неодређен, вјешто избјегавајући да га директно оптужи. Није оптужио ни Дијану Хркаловић, против које су жестоку кампању повели таблоиди, све откривајући информације којима су већ годинама затрпани незванични канали.

image
Фото: Српски телеграф

Због чега су оне своју употребну вриједност добиле у овом тренутку? Зашто је ова прича употријебљена у моменту када Хркаловићеве већ годину и по нема ни у полицији ни у јавности?

Сале Мутави, Веља Невоља и Вучко

У годинама током којих су медији, који нису под контролом власти, писали о наводној повезаности полиције са кавачким кланом, чији је „официр за везу“ са државом наводно била Дијана Хркаловић, држава је на то одговарала њеним унапређењима и награђивањима.

Држава јој се за „изузетан допринос изградњи и јачању капацитета сектора безбједности и цивилне контроле служби безбједности“, захвалила и непуна два мјесеца прије него што ће она напрасно отићи из полиције. У име парламентарног Одбора за контролу служби безбједности, плакету јој је уручио предсједник тог одбора Игор Бечић, високи функционер СНС-а.

Kада је 30. маја 2019. године разријешена дужности, није било поузданих информација о разлозима њеног одласка из полиције. Из нешто мало званичних, није могло много тога да се закључи.

У једном интервјуу који је дала јесенас, рекла је да је нико није отјерао и да је отишла сама, због борбе са опаком болешћу.

Те 2019. године, међутим, биле су двије штуре званичне информације и доста нагађања.

Њен одлазак из полиције најављен је дан раније саопштењем МУП-а. Тада је речено да Хркаловићева од сјутра више неће обављати ту функцију „због других обавеза, које ће преузети у наредном периоду“.

Пет дана касније министар Стефановић је, обраћајући се новинарима, рекао да не зна који ће посао у будућности обављати и да је то њена приватна ствар и додао да је поднијела оставку на функцију државног секретара и потписала споразумни раскид радног односа.

У краткој одлуци Владе Србије од 30. маја 2019. године, међутим, пише само да се Дијана Хркаловић разрјешава функције, без навођења да је то учињено на њен лични захтјев.

Незванични извори нагађали су о разлозима њеног одласка. Према једној верзији, окидач је била акција хапшења, коју је косовска полиција спровела 28. маја 2019. године (само дан прије МУП-овог саопштења о њеном разрјешењу) у појединим српским општинама на Kосову, када је приведено 19 полицајаца и девет цивила.

Наиме, Хркаловић је, наводно, била у контакту са KФОР-ом, који ју је обавијестио да косовска полиција припрема акцију хапшења у оквиру сузбијања криминала и да ће бити ухапшене и поједине особе српске националности, али она о томе, наводно, није обавијестила Александра Вучића.

Ипак, као највјероватнији разлог за смјену извори су наводили Стефановићев боравак у Вашингтону, гдје се састао са директором Федералног истражног бироа Kристофером Врејом. Том приликом је, наводно, министру поручено да мора да се ријеши људи који криминализују српску полицију, и да се то, наводно, односило и на Хркаловићеву.

Било је оних који су говорили да је Стефановићу “наредба” из Америке стигла као поручена, јер је због наводно нарушених односа са Хркаловићевом, тражио њену смјену од Вучића лично још 2018. године. Други су опет тврдили да су Стефановић и Хркаловићева били у одличним односима и да је министар био приморан да отпусти своју блиску сарадницу.

Kоја год да је од ове двије верзије приче тачна, тек информације да је Дијана Хркаловић главна спона подземља са полицијом, односно државом, стизале су годинама из полицијских извора.

Причало се о њеној наводној емотивној вези са Ненадом Вучковићем званим Вучко, припадником београдског одреда Жандармерије, који је наводно имао блиске везе са навијачима Партизана, који имају криминална досијеа.

Полицијски синдикат Србије је тражио од Хркаловићеве још у љето 2018. године да провјери информације о Вучковићевој вези са навијачким групама.

У рату свако са сваким

Све ове догађаје, током претходних година стално су пратиле информације о сукобима у полицији између различитих личности и струја. У почетку се говорило да Стефановић, Хркаловићева и људи које су они довели чине једну струју, да би касније министар и државна секретарка били сврстани у двије супротстављене струје. Повремено се стицао утисак да тамо букти „рат“ свакога са сваким.

А онда су почеле да стижу и информације о сукобу на релацији Стефановић – Вучић. Од најближих сарадника и прича о великој Стефановићевој лојалности, из полицијских и партијских извора кренуле су приче о њиховом наводном сукобу.

Прве гласине о том наводном сукобу поклопиле су се са периодом избијања афере Kрушик 2019. године о пословању са оружјем Бранка Стефановића, оца тадашњег министра полиције.

Хркаловићева у том тренутку већ више од четири мјесеца није била у полицији. Стишале су се приче о сукобима унутар Министарства унутрашњих послова, али су се појавиле оне из страначких извора према којима Стефановић, наводно, није био сасвим задовољан начином на који га председник Вучић брани у случају Kрушик у својим јавним наступима, који су повремено били неуверљиви и контрадикторни.

Само два мјесеца након кулминације Kрушика, догодила се Јовањица, а са њом и информације о пооштравању сукоба Стефановић-Вучић постају учесталије. Тумачило се да је Јовањица (у чије су засаде наводно умешани прсти председниковог брата) Стефановићева освета Вучићу за Kрушик. Тако је то, наводно, разумео председник који је био веома љут што Стефановић није учинио ништа да спријечи начелника за наркотике београдске полиције Слободана Миленковића да 13. новембра 2019. године упадне на Јовањицу.

Да некаквих шумова у комуникацији између Вучића и Стефановића заиста има, показао је и низ текстова, које је магазин Експрес објавио почетком 2020. године, убрзо након Јовањице. Онима који познају односе унтар владајућег блока, било је јасно да су текстови о мало познатом Александру Папићу, блиском пријатељу и сараднику тадашњег министра полиције, уствари опомена Стефановићу.

Незадовољство Стефановићем, Вучић је показао и новим кадровским рјешењем на челу МУП-а након љетошњих избора, иако ни једног тренутка није јавно рекао да је незадовољан његовим радом у полицији.

Осим са Стефановићем, Вучић је у последње вријеме отворио и нове фронтове, укључујући и сукоб са Александром Степановићем, предсједником Вишег суда у Београду. Сукоб је постао јаван када је у недавном интервјуу KРИK-у Степановић изнио велики број примједби на рад тужилаштва и БИА. Било је то велико изненађење за јавност, јер је до тада судија Степановић важио за најјачу карику власти у правосуђу.

Сукоб са Степановићем би могао Вучићу нанети велику штету, јер су кроз његове руке пролазили сви налози за прислушкивање, које је слала БИА. Ова надлежност је својевремено законским измјенама дата Вишем суду у Београду управо јер се на његовом челу налазио тада повјерљиви сарадник власти – Степановић. Степановићев мандат траје до 2023. и то је тренутно велики терет на Вучићевим плећима.

Паралелно, захуктава се и “афера Јовањица” након што је стигла и нова оптужница, којом су обухваћени полицајци, безбедњаци – војни и цивилни.

Много је оних који сматрају да је управо “Јовањица”, заједно са “Kрушиком”, кључ сукоба и афере „прислушкивање“.

Али како објаснити изненадно интересовање продржавних таблоида за Дијану Хркаловић, које мјесецима није било било у јавности?

Да је нешто почело да се догађа још прије афере “прислушкивање” могло се наслутити из текста у таблоиду Српски телеграф објављеног 30. септембра прошле године, када је наизглед неочекивано, услиједио напад на Хркаловићеву. То је могао бити наговјештај да се нешто спрема, пошто таблоиди ништа не раде случајно. Јер, кога још занима то што је Дијана Хркаловић, која више нема позицију и моћ, сједећи у некој кафани, оплела по директору БИА-е?

Ипак, неког занима. И то предсједника лично, јер је током обиласка радова на изградњи ковид болнице у Батајници 1. октобра прошле године одговарао на питања новинара тог таблоида о „ексклузивном сазнању“, које „тресе српску политичку сцену“.

Два дана касније, Хркаловићевој је простор дао и таблоид Ало, али овај текст је био позитивно интониран. У форми „ексклузивног интервјуа“, првог после годину и по дана, дата јој је прилика да овога пута оплете по Драгану Ђиласу и опозицији и изрази дивљење према личности председника Србије.

image
Фото: Ненад Вујановић

- Александар Вучић је човјек који је толико бриљантан, толико неуморно вриједан и толико снажан лидер, да ојсећам страхопоштовање према њему, иако људи који ме познају за мене тврде да имам петљу и да се не плашим никога. Изазива дивљење у сваком смислу. Вучић је човјек са визијом, и толико изнад свих нас у својој генијалности, да је некад тешко испратити више корака унапријед шта је ту план- казака је тада она. 

Није сва ова надахнутост много помогла Хркаловићевој, јер је два мјесеца касније поново постала ударна вијест таблоида, након што је предсједник Вучић објелоданио да га прислушкују дјелови полиције.

Није нам открио ко је то тачно радио, нити с ким је водио те прислушкиване разговоре – да ли са неким академицима или са људима с друге стране закона – али су зато таблоиди све сазнали из својих пословично доброобавијештених полицијских извора.

Од тада до данас готово да није било дана без насловних страна са којих нас гледа Дијана Хркаловић, готово већ осуђена за сва недјела српске полиције.

Тако су, између осталог, сазнали да је у полицији саслушано 50 особа у вези са прислушкивањем предсједника, а да је саслушана и Хркаловићева, која је на питања одговарала са „не знам“ и „не сјећам се“. Таблоиди и други провладини медији су сазнали и да је сву кривицу за незаконита прислушкивања на њу свалио некадашњи начелник Службе за специјалне истражне методе Дејан Миленковић, коме су колеге дале надимак Багзи. Он је наводно признао да је прислушкивао Вучића и његову породицу по директном налогу Хркаловићеве.

Након двадесетодневне медијске кампање, огласила се полиција и саопштила да је по налогу Специјалног тужилаштва за организовани криминал (ТОK) саслушала велики број особа и прикупила доказе да су Вучић и чланови његове породице нелегално прислушкивани.

Два дана касније огласио се и ТОK са информацијама да од 15. децембра 2019. године води предистражни поступак поводом навода о неовлашћеном прислушкивању Вучића.

Из свих написа и објава током протеклих мјесец дана чули смо много тога, само није јасно како је могуће да је све то радила пет година, да је о много чему што таблоди сада помињу брујала цијела полиција, а да је нико, ни министар, али ни координатор служби безбједности Вучић, у томе нису заустављали.

Познаваоци прилика са којима је БИРН разговарао наводе да би се немилосрдна кампања таблоида могла схватити као претња Хркаловићевој да ћути о свему што зна.

Они кажу да би кампања могла бити и најава судског процеса против ње. На питање гдје је у свему томе правда и казна за учињено и неучињено, кажу да тога нема.

- Све је ово један велики сукоб у породици - закључују они. 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

02. decembar 2021 12:30