Славко Рачић у свом пластенику / -М.Д.П.

Цвијеће као животна филозофија

Садни материјал мора да буде висококвалитетан, дезинфикован и заштићен, а пошто ми немамо те услове за рад , морамо да га увозимо из Холандије и Мађарске - каже објашњава Славко Рачић

Кад хоби прерасте у озбиљан посао, онда се може зарадити и за живот,додаје овај дипломирани економиста из Краљева, који већ 20 година живи и ради у Радановићима, у Грбљу.

Узгајајући цвијеће заједно са покојном супругом, подигао је и ишколовао троје дјеце у академске грађане. На закупљеном земљишту у близини Основне школе "Никола Ђурковић" у Радановићима регистровао је расадник "Ања", те формирао три пластеника укупне површине око 400 квадрата.

На плац код њега долазе муштерије које имају прилику да разгледају шта све има у расаднику и да сами одаберу и купе што им се свиђа. Од сезонских врста ту су петуније, бегоније, салвије, пркос, агератум, винке, кадифице, лаванде и друго, а од вишегодишњих- мушкатле свих врста, далије, хортензије, маргарете, висеће сурфиније, висеће врбене, петуније...

Узгојем цвијећа бави 21 годину, али као хобиста и много дуже.

– Почео сам случајно, долазили смо супруга Милена и ја на одмор, а она је мало радила са цвијећем. Процијенио сам да у овом послу може да се заради и окренуо се томе. Сав капитал, зарађен од цвијећа уложио сам у дјецу. Ово је за мене животна филозофија, па и наука, не само пољопривреда – објашњава Славко Рачић, који у процесу садње користи оригиналне супстрате, дезинфиковане бале од 250 литара.

Муке с радном снагом

Рачићи имају двије раднице које обављају послове пресађивања. Наш домаћин каже да је веома тешко наћи радну снагу млађег узраста.

– Чар бављења овим послом за мене је то што "ишчистим своју главу", а што се младих тиче, они би новац за ноћ да зараде, а то нема нигдје. Ниједна радница која је радила код нас у пластенику није испод 60 година. Цијена рада по сату је 2,5 еура, да се сједи и расађује, а најмлађа радница је 60 година, ето, то све говори о (не)заинтересованости младих за пољопривреду, поручује наш саговорник, који веома повољно на лицу мјеста продаје мушкатле по 2,5 еура, а сезонско цвијеће од 0,50 до 0,80 еура.

- Велико је улагање, сам циклус производње је веома скуп, јер се све узимају оригиналне резнице, из расада који се увози их Холандије и Мађарске. То се наручи у септембру, планира се за следећу годину. То мора да буде екстра квалитета, дезинфиковано и заштићено, а пошто ми немамо те услове за рад овдје, морамо да увозимо садни материјал, објашњава Рачић и истиче да су ризици садње велики, с обзиром на шаролике климатске прилике овог дијела Грбља.

– Поднебље је неповољно у смислу укрштања вјетрова који достижу јачину до 100 км на час и због хладноће, што је незгодно за узгој цвијећа. Пластеници то тешко издрже, вјетар ломи, цвијеће промрзне, дође до непланираних трошкова, мијења се најлон, али све то иде у рок службе - остане и за нас нешто, а ми смо задовољни и са тим. Све смо ово направили од сопстених пара, колико смо приходовали, толико смо улагали у производњу. Из године у годину смо повећавали производњу, ширили врсте цвијећа. Већином је то сезонско, нешто и вишегодишње, цвијеће. Углавном смо имали своја продајна мјеста у Будви, Котору, Тивту и у Рисну. Познају нас људи од Херцег Новог до Бечића, али се сада базирамо углавноим на продају од куће – каже Славко.