Сузбиjање црне пjегавости винове лозе jе изазов како у пољопривредноj пракси, jер захтиjева комбиновање агротехничких и хемиjских мjера заштите, тако и у науци коjа тражи рjешење без непотребних третирања.
О резултатима до којих су дошли наши и италијански истраживачи говоре у два рада обjављена у реномираним научним часописима, часопису "Plant Disease" (Impact Factor 4.438) и у часопису "Frontiers in Plant Science" (Impact Factor 5.753).
Посебна комплексност у сузбиjању ове болести представља забрана поjединих активних материjа фунгицида у ЕУ коjи су до сада коришћени за третирања лозе (нпр. манкозеб), обjашњава професор Латиновић.
– Овоме треба додати и тежњу за све мањом употребом средстава за заштиту биља, коjа намеће потребу за изналажењем нових метода сузбиjања коjе ће смањити броj прскања – истиче он.
Оба обjављена научна рада се односе на развоj и валидациjу модела предвиђања инфекциjе од стране гљиве Diaporthe ampelina (синоним Phomopsis viticola), проузроковача црне пjегавости винове лозе коjа у виноградима у Црноj Гори изазива значаjне штете.
Практична примjена научних резултата представљених у овим радовима односи се на могућност предвиђања ове болести и избjегавање непотребних третирања винове лозе.
– Развиjени модел прогнозе заснива се на познавању биолошког циклуса фитопатогене гљиве, фенофаза развоjа винове лозе и временских услова потребних за остваривање заразе – наводи проф. Латиновић.
Штете од црне пjегавости, додаjе он, огледаjу се у заостаjању винове лозе у порасту, смањењу родног потенциjала и скраћењу животног виjека чокота. Наjвише су нападнути ластари винове лозе, и то у њиховом доњем диjелу, гдjе се jављаjу наjприjе пjеге, а потом и пукотине коjе изазиваjу ломљење ластара и одумирање пупољака. Симптоми на листовима се манифестуjу пjегама окруженим жутим ореолом, а може доћи и до деформациjе и пуцања лиске.
Билатерални проjекат у оквиру коjег су рађена истраживања носи назив "Системи подршке одлучивању на бази веб платформе у циљу унаприjеђења одрживости виноградарског сектора у Црноj Гори и Италиjи (VITISUST)", а финансирало га jе Министарство науке.
С.Ћ.