<p>Туристи испред Поморског музеја 17. марта</p>

Туристи испред Поморског музеја 17. марта / -Б.М.

Туристи са крузера најбројнији посјетиоци Поморског музеја

Прошла година када због пандемије није било долазака крузера и излетничких аутобуса имали смо око 9.000 посјетилаца, 2020. године било их је око 2.000, а „златне“ 2019. године имали смо 50.000 посјетилаца, каже Радуловић

Од почетка 2022. године, Поморски музеј Црне Горе (ПМЦГ) у Котору обишло је 870 посјетилаца, од којих су 426 били путници са крузера.

– Уколико се овај тренд настави и пандемија вируса корона буде нешто о чему се више неће причати, очекујемо да ће се број путника на крузерима повећати на 2.000, колико их је било у ранијим годинама, а тиме да ће се повећати и број посјета музеју, изјавио је за "Дан" директор Поморског музеја Црне Горе Андро Радуловић.

Напомиње да је 2019. година била рекордна, "златна" година током које је музеј обишло близу 50.000 посјетилаца, а која је поставила одређене стандарде и очекивања, те показала да су им најбројнији посјетиоци туристи са крузера и излетници из Дубровника.

– То је показала и прошла година када због пандемије није било долазака крузера и излетничких аутобуса, што се рефлектовало у осјетном паду броја посјетилаца којих смо имали око 9.000, док их је 2020. године било око 2.000, истиче он.

Музеј је централно мјесто – срце Котора

– Поморски музеј је једно централно мјесто, срце Котора, гдје долазе и грађани, гдје се окупља интелектуална елита града, студенти, истраживачи, каже Андро Радуловић и наглашава да се у етнографској збирци чувају и предмети које су которске жене некада користиле за уљепшавање, а добијале их на поклон од мужева помораца, попут укосница, малих кишобрана које су користиле као сунцобране, наруквица, рукавица...

–Ту су изванредни предмети од којих су поједини са детаљима од драгог камења. Уз то посјетилац, уколико изрази жељу, може од кустоса чути и причу о бокешкој жени. Музеј има и збирке, историјско умјетничку и поморско техничку. На другом спрату 2019. године постављен је интерактивни екран гдје се могу видјети старе фотографије, али и каталози и изложбе. Приступило се и дигитализацији књига, и досад је дигитализовано њих 106 – појашњава Радуловић.

Имајући у виду прогнозе туристичких посленика да ће ове љетње сезоне доћи до драстичног пада броја туриста са источног тржишта, а у контексту ратних дешавања у Украјини, Радуловић каже да се надају да ће то надомјестити туристи-путници са крузера који су ове године почели да долазе у Котор.

– Сигурно ће се осјетити изостанак туриста са источног тржишта. Када прођете кроз град види се да доста сувенирница, ресторана и кафића нису отворени. Јасно је да ће се заправо ситуација на истоку рефлектовати на овдашње пословање, сматра Радуловић.

Подсјетивши да се рад музеја, који је државна институција, финансира из буџета, а средства добијају од ресорног министарства, истиче да су за квалитетнији програм ипак потребна додатна, које установа није у могућности да оствари без сопствених прихода. Ријеч је о квалитетним каталозима, гостујућим изложбама, позивницама, форексима, штампи коју раде, али и одређеним радовима на одржавању саме Палате Гргурина у којој је музеј смјештен.

– За значајна улагања која су извршена протеклих година имали смо подршку министарства односно државног буџета, али су остварена и из наших прихода. Прије свега то је најсавременија опрема видео надзора која је инсталирана у музеју, противпожарни и противпровални системи, нова расвјета, нове витрине. Сваки туриста који дође одушеви се поставком, начином излагања, а то са друге стране подразумијева и значајна средства. Поменуо бих да је Поморски музеј први у Црној Гори који је још прије 12 година имао аудио гајд (водич). То је прије двије године дошло на замјену, што смо и реализовали, а прошле смо увели и још један језик,украјински (у сарадњи са Амбасадом Украјине), па их је сада осам, прецизира Радуловић.

Наводећи да су током протекле двије године пандемије, редовно спроводили програм, при чему је акценат дат на одржавању зграде, обраду предмета, фото документацију, подвачи да су 2019. године успјешно завршили и ревизију музејске грађе.

– Тренутно имамо преко 5.000 предмета и 17.000 књига, од тога су скоро 2.000 културна добра. Дакле музеј има непроцјењиву грађу која се чува на најбољи могући начин. Све просторије су климатизоване, имају овлаживаче, мјераче влажности и температуре. Предмети се обилазе на дневној бази, њихово стање и остало прате наша два искусна конзерватора, тако да су предмети што се тиче њиховог стања, на завидном нивоу – закључује Радуловић.