Polovina građana, odnosno 50,8 odsto, smatra da mediji iz regiona utiču na izbore i izborni rezultat u Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju sprovela agencija Damar.

Izvršna urednica portala Raskrinkavanje.me Jelena Jovanović kazala je da je, sa druge strane, 49,2 odsto ispitanika ocijenilo da mediji iz regiona nemaju uticaj na izbore i izborni rezultat.

Kako je navela, da mediji iz susjedstva utiču na izbore u najvećoj mjeri smatraju birači Socijaldemokrata (75 odsto), Socijaldemokratske partije 62,5 odsto, Demokratske partije socijalista i manjinskih partija 55 odsto.

Prema riječima Jovanović, da se mediji iz regiona ne miješaju u izbore u Crnoj Gori smatra 64,2 odsto birača Demokratskog fronta, 57,6 odsto Građanskog pokreta URA, 58,8 odsto Socijalističke narodne partije, Pokreta Evropa sad 55,4 odsto, dok su birači Demokrata po tom pitanju podijeljeni.

Istraživanje je pokazalo da, što građani imaju viši nivo obrazovanja, to više smatraju da se mediji iz regiona miješaju u izbore, odnosno da niži nivo obrazovanja znači i veću sklonost da tvrde da mediji iz regiona ne utiču na izbore i njihov rezultat.

- Među onima koji potvrdno odgovaraju na ovo pitanje je 60,1 odsto ispitanika sa visokim obrazovanjem, nasuprot njih 60 odsto sa osnovnim obrazovanjem koji smatraju da regionalni mediji nemaju uticaj, rekla je Jovanović.

Prema mišljenju 24,4 odsto ispitanika, glavni izvor dezinformacija su mediji iz Crne Gore, 23,8 odsto smatra da su to popularne stranice na društvenim mrežama, a na trećem mjestu su političari i političke partije sa 23 odsto.

Na pitanje iz koje države se najčešće šire dezinformacije u Crnoj Gori, najveći broj građana, odnosno 41,9 odsto, naveo je Srbiju.

Kako je kazala Jovanović, slijede Crna Gora sa 35,3 odsto, Amerika 9,1 odsto, zemlje Evropske unije 8,9 odsto, dok najmanji broj građana vidi Bosnu i Hercegovinu kao izvor dezinformacija koje se plasiraju u Crnoj Gori - 0,2 odsto.

Više od polovina građana, 52,1 odsto, odgovarajući na pitanje na koju temu se najčešće plasiraju dezinformacije, kazali su da je to politika, a njih 13,2 odsto navodi izbore.

- Teme koje su najmanje podložne plasiranju dezinformacije, prema mišljenju ispitanih, su zdravstvo sa 3,3 odsto i nauka i obrazovanje sa 1,1 odsto, kazala je Jovanović.

Na pitanje po koju oblast dezinformacije predstavljaju najveću opasnost, građani su naveli povjerenje u javne institucije - 33,3 odsto.

- Zatim demokratiju u Crnoj Gori 31,2 odsto, povjerenje u političke partije 30,7 odsto. Više od četvrtine građana, 26,8 odsto, smatra da dezinformacije predstavljaju najveću opasnost po ishod izbora u Crnoj Gori, dodala je Jovanović.

Ona je kazala da više od četvrtine građana, 28,6 odsto, smatra da se dezinformacije u Crnoj Gori šire u cilju destabilizacije države, dok je svaki peti anketirani odgovorio da je to u cilju političke i ekonomske dobiti.

- Nešto manje od petine, 18,9 odsto, smatra da se dezinformacije šire u cilju zatupljivanja i zbunjivanja građana, ili u cilju širenja uticaja na donošenje odluka 18,1 odsto, rekla je Jovanović.

Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od hiljadu ispitanika.