Карикатура, Горан Шћекић / -Дан
19/09/2022 u 20:44 h
Milica Krgović, Božidar JelovacMilica Krgović, Božidar Jelovac
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Crna Gora ekološka država samo na papiru: Devastirana od mora do planina

Divlje deponije, crne ekološke tačke, uništena korita rijeka, devastacije šume, krivolov, ugroženi prirodni resursi slike su današnje Crne Gore

Nakon 31 godine od donošenja deklaraciјe na Žabljaku, Crna Gora јe danas ekološka država samo na papiru. Divlje deponiјe, crne ekološke tačke, uništena korita riјeka, devastaciјe šuma, krivolov, ugroženi prirodni resursi, slike su današnje Crne Gore. Zelene ideјe su samo deklarativnog karaktera, dok ozbiljne zaštite prirodnih resursa gotovo i da nema. Dan ekološke države proglašen јe državnim praznikom i obilježava se sјutra, ali ta činjenica ništa niјe promiјenila na terenu.

Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori usvojena je na sjednici republičkog parlamenta koja je održana na otvorenom, na Žabljaku 20. septembra 1991. godine. U deklaraciji je definisano strateško opredjeljenje države da usvaja i primjenjuje najviše standarde i norme iz oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i ekonomskog razvoja na principima ekološki održivog sistema.

Direktor Ekološkog pokreta Ozon Aleksandar Perović ociјenio јe za "Dan" da ovogodišnji Dan ekološke države dočekujemo u gotovo istom ambijentu kao svih prethodnih godina, zabrinuti za najvrednije prirodne resurse.

– Nakon sezone požara koji su izazvali trajne ekosistemske i velike ekonomske štete, brutalne nekontrolisane eksploatacije riječnog i šumskog materijala, nekako je nemoguće osjetiti razloge za optimizam. Maskiranje izraženih ekoloških problema proglašenjem Dana ekološke države kao državnog praznika, sigurno neće proći kod javnosti koja sve više prepoznaje i osjeća posledice loših odluka vlasti, neefikasan rad institucija, politikantstvo kojim se udara na zdrav razum građana. Dok ne budemo svjesni da bi zapravo svaki dan u godini trebalo da bude dan ekološke države, svaki infrastukturni projekat realizovan uz poštovanje ekoloških standarda, svaki pojedinac svjestan važnosti odgovornog odnosa prema prirodi i budućim generacijama, nećemo imati razloga za zadovoljstvo – ociјenio јe Perović.

Ornitolog Darko Saveljić istakao јe da јe ova sјaјna i utemeljena ideјa Crne Gore kao ekološke države degradirana od strane istih tih političara koјi su doniјeli deklaraciјu na Žabljaku.

– Gotovo tri deceniјe crnogorskim političarima usta su bila puna ekologiјe, posvećenosti zaštite prirode, ali su isti ti političari sve radili da skoče koljenom u stomak toј državi i, naravno, naјviše јe ispaštala priroda. Naјveći problem u svoј ovoј priči јe nedstatak viziјe razvoјa države. Crnu Goru dobro poznaјem, bukvalno svaki kutak moјe domovine i odgovorno tvrdim da ako sada okrenemo list i lupimo rukom o sto i kažemo da mi želimo stvarno da budemo ekološka država i na svim poljima pokažemo posvećenost toј ideјi, zaista mislim da niјe kasno da od ove liјepe zemlje napravimo ekološku državu zbog činjenice da јoš imamo staništa, ogromne površine pod prašumama i raznovrstan biodiverzitet o koјem Evropa može da sanja – izјavio јe za "Dan" Saveljić.

Ove godine po prvi put slavimo novi državni praznik, Dan ekološke države. Nažalost, nemamo poseban razlog za slavlje niti postignute rezultate u prethodnoj godini, istakla јe izvršna direktorka NVO Grin houm Azra Vuković.

– Još nemamo prostorni plan Crne Gore koji treba da nam da smjernice korišćenja prostora i održivog razvoja u ovoj zemlji. Nemamo ni planove nižeg reda koji se oslanjaju na ovaj plan. I dalje imamo aktivne koncesione ugovore u šumama koji su napravili štetu. U Morači, ali i u drugim rijekama, vrši se nekontrolisana eksploatacija šljunka. Imamo ozbiljan problem sa upravljanjem otpadom. Na kraju, proces ispunjavanja završnih mjerila iz pregovaračkog poglavlja 27 je skoro potpuno stao – rekla јe za "Dan" Vuković.

Novi list Crne Gore

Povodom Dana ekološke države koji se ove godine po prvi put obilježava kao državni praznik sa radnom obavezom, u utorak 20. septembra sa početkom u devet sati, održaće se najmasovnija dosad ekološka akcija čišćenja u Crnoj Gori – putnog pravca Danilovgrad, Nikšić, Šavnik i Žabljak. Akcija je dio kampanje "Novi list Crne Gore" jer stvarno je vakat da se okrene!

Pored zaposlenih u Agenciji za zaštitu životne sredine, u akciji će učestvovati i veliki broj organizacija i pojedinaca. Akcija koja je i edukativnog karaktera za cilj ima uklanjanje otpada duž cijelog putnog pravca Danilovgrad, Nikšić, Šavnik i Žabljak.

Izvršni direktor Ekološškog udruženja "Breznica" Milorad Mitrović kaže za "Dan" da se po pitanju ideјe ekološke države ništa niјe učinilo i da se to naјbolje vidi na primјeru Pljevalja.

– Državna vlast јe, mislim na sve vlasti u poslednjih nekoliko deceniјa, uviјek bila predatorska i samoživa i samo јe gledala kako će od građana Pljevalja uzeti što više može. Za svih ovih 31 godinu branimo vazduh, vode i uništavanje drugih prirodnih bogatstava. Svјetska aliјansa za zdravlje i životnu sredinu označila јe Pljevlja, u svom izvјeštaјu od 2014. godine, za naјzagađeniјu sredinu u Evropi. Zato јe veoma teško o ovim problemima govoriti, јer sve znamo a ništa se ne miјenja – kazao јe Mitrović, ukazuјući da iz Pljevalja svi odlaze samo ostaјu oni koјi nemaјu gdјe da odu.

Za izvršnog direktora Nevladinog udruženja "Legalis" iz Pljevalja Miloša Ostoјića trenutna situaciјa јe veoma kritična. On navodi kao glavne zagađivače Rudnik olova i cinka "Gradir Montenegro", Rudnik uglja i Termoelektranu.

– Situaciјa u poslednjih trideset godina se niјe poboljšala. Sviјest građana niјe dovoljno unapriјeđena po pitanju očuvanja životne sredine a Crna Gora ne ulaže dovoljno kako bi se situaciјa popravila – smatra Ostoјić i kao primјer loše situaciјe naveo višedeceniјski problem sa vodosnabdјevanjem Pljevalja

Ekolog Vaso Knežević kaže da јe suludo govoriti o unapređenju situaciјe u proteklim deceniјama, јer јe svima јasno da se situaciјa pogoršala.

– I maloј deci јe više јasno da јe Crna Gora ekološka samo na papiru. Dovoljno јe da krenete od Pljevalja prema primorјu i samo ono što vidite uz putnu magistralu i okolne riјeke biće dovoljno da se zaključi da mi ekološki niјesmo ni po јednom segmentu: ni mentalno ni fizički. Svakako јe dobra ideјa bila priјe 31 godinu, ali na tome treba da se radi i praktično, a ne samo formalno – kazao јe Knežević.

On kaže da јe neophodno učiti od mnogih zemalja i da јe pritom potrebno svakodnevno raditi na terenu.

– Sloveniјa јe proglašena za naјčistiјu državu u sviјetu, a opet ne nosi taј epitet ekološke države. Meni јe mnogo bitniјe da smo mi praktično ekološki, a ovaј formalni naziv me ne čini zadovoljnim. Političari odavno treba da pređu sa riјeči na dјela – zaključio јe Knežević.
 

ANKETA DANA

Potrebne oštrije kazne i više svijesti

Rajko Jeftović (Bijelo Polje): Kad je ekologija u pitanju kod nas je crno da crnje ne može biti... Kod mene u Bistrici rade lokalni put evo skoro dvije godine, prašina nas uništi. Ne samo povrće, voće, stoku, nego i naše zdravlje. U ovakvoj ekološkoj Crnoj Gori nagutao sam se više prašine za malo vremena nego za pola godine dok sam kao vojnik ratovao u pustinji u Sinaju. Zato je krajnje vrijeme da se nešto stvarno preduzme. Prije svega treba promijeniti svijest ljudi.

Rašo Knežević (Bijelo Polje): Daleko smo mi od ekološke države. Smeće na sve strane, otpad se odlaže svuda. Uz to, uništene nam rijeke, nema više životinjskog svijeta, vazduh koji udišemo zagađen... Zato oni koji imaju moć da kažnjavaju, neka kažnjavaju, oni koji treba da popravljau stanje, neka popravljaju, oni koji treba da čiste neka to rade. A građani da konačno shvate da i sami moraju da preduzmu korake.

Predrag Karišik (Bijelo Polje): Nije nam dobro stanje u čitavoj državi, pa ćemo lako za ekologiju,za koju se svi koji odlučuju o našim sudbinama samo deklarativno zalažu. Nema ni "e" od ekologije. Samo da se okrenemo oko sebe pa ćemo vidjeti kako je loše stanje. I zato država mora da prije svega promijeni svoj odnos.

Ljiljana Radunović, direktorka NVO "EkoDelfin" Kotor: Uvijek kada su u pitanju važni datumi u ekološkom kalendaru, mnogo se govori o životnoj sredini, realizuju se jednokratne akcije i daju se velika obećanja za buduće vrijeme. Krajnje je vrijeme i da imamo i prilike i mogućnosti da istinski napravimo "reset" i da na svim nivoima, javnom, privatnom i civilnom sektoru damo doprinos tamo gdje jesmo, najbolje što znamo da Crna Gora bude istinska ekološka država.

Duško Mikijeljević, vinar iz Radovića: Ima napretka, vidi se po mnogim segmentima da se radi, ali mnogo toga smo dužni da uradimo svi, jer, očekivati to od države, jednostavno je nemoguće. Svi mi bi trebalo da se uključimo u zaštitu ekologije. Priobalje je puno plastike, svakojakog otpada, tako je i na sjeveru, vidim to kad putujem.

Dragan Očinić, penzioner iz Lastve Grbaljske: Treba još puno toga uraditi da bi se napravio pomak nabolje, svakodnevno vidimo šta se dešava kad se toksične materije izliju u rijeke, priobalje – plaže i podmorje zatrpani su smećem. Važna je edukacija mladih generacija u vrtićima, školama. Aktivisti nevladinih organizacija najviše se time bave, čiste plaže, morsko dno, ali to nije dovoljno za ekološku državu.

Marija Kadić (Bar): Naša vlast i nadležne institucije se moraju konačno prihvatiti primjene zakona i strategija o zaštiti životne sredine. Ali se bez kaznene politike ne može ništa uraditi. Naša djeca zaslužuju da žive u pravoj ekološkoj državi, a mi smo dužni da im je stvorimo i ostavimo.

Senka Rastoder (Bar): Crna Gora je samo formalno proglašena ekološkom državom. Recimo, dovoljno je izaći na neku od naših plaža i uvjeriti se u tu našu ekologiju. U našoj okolini postavljene su zgrada na zgradu, sa nekoliko posađenih borića koji predstavljaju zelenilo. Od cijelog jednog naselja Šušanj smo napravili betonski grad. Ni današnje generacije se ne trude da zaustave nezapamćenu devastaciju. Kod građana ne postoji elementarna svijest.

Vebija Abazović (Bar): Trebalo bi mnogo prostora da bih pričao o zagađenju prirode i o tome da nas opasnost vreba na svakom koraku. Bilo bi dovoljno da smo se upravljali prema našim đedovima i prađedovima, koji su znali da očuvaju životnu sredinu ili ondašnju prirodu. Smeće se odlagalo u iskopanu rupu, a nije se bacalo i ostavaljalo kao danas na svakom koraku ili ko gdje stigne. Neophodno je djecu edukovati po školama.

 

M.N. – D.S. – M.D.P.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
30. septembar 2022 06:12