Црна Гора налази се на трећем мјесту у региону кад је у питању индекс безбједности новинара са оцјеном 3.59, након Сјеверне Македоније и Хрватске, саопштено је на прес конференцији Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).

Из те организације представили су данас истраживање „Индекс безбједности новинара у Црној Гори“, који се односи на стање у 2020. години која је одређена као прва година за израду концептуалног оквира и методологије за бодовање, агрегирање и израчунавање Индекса.

Предсједница Синдиката медија Црне Горе, Маријана Цамовић Величковић, казала је да Индекс безбједности новинара представља први покушај те врсте да се рангира ниво безбједности запослених у медијима у региону.

 - Индекс је направљен са циљем да се измјере и прате промјене у политичком окружењу у седам држава Западног Балкана, које имају директан и индиректан утицај на безбједност новинара и медијских актера приликом обављања свог посла - појаснила је Цамовић Величковић.

Она је саопштила да је индекс безбједности за Црну Гору 3.59.

 - Ако се зна да су се оцјене кретале од један као најлошије до седам као најбоље, све земље су осредње оцијењене, а Црна Гора се налази у средини у региону, иза Сјеверне Македоније која има оцјену 3.93 и Хрватске која има оцјену 3.73. Слиједи Косово са 3.39, Албанија са 3.38, Босна и Херцеговина 3.00 и најлошије рангирана је Србија са 2.95 -  навела је Цамовић Величковић.

Појаснила је да се Индекс примарно ослања на истраживачке доказе који су прикупљени и анализирани од стране партнера сафејоурналистс.нет у складу са ригорозном истраживачком процедуром и на начин да се могу пратити промјене које буду настајале током времена.

Указала је да су у Црној Гори Савјетодавни панел чинили скусни новинари и новинарке као и правни и медијски експерти.

Истраживачица Бојана Конатар казала је да је, кад је у питању правно и организационо окружење, односно закони који штите безбједност новинара у Црној Гори, оцјена 3.71, за превентивне механизме 3.75, за процесне радње 3.41 и за стварну безбједност 3.58.

 - Црна Гора је добила најбоље оцјене за слободу удруживања и слободу синдикалног организовања, те за приступ посебним механизмима заштите, који су новинарима на располагању уколико су под пријетњом или су жртве напада. Црна Гора је боље оцијењена и у области повјерљивости извора - навела је Конатар.

Она је појаснила да је Црна Гора најгоре оцијењена по томе како остали закони штите новинаре, појашњавајући да је оцјена таква јер је прошле године било хапшења новинара због ширења лажних вијести.

 - Такође, истраге су оно по чему Црна Гора није препозната као држава која штити новинаре на прави начин јер се не спроводе брзо и темељно. У великом броју случајева нема судског епилога или нису ријешени. Лоше смо оцијењени и због физичких пријетњи и узнемиравања, али и због пријетњи и напада на медије -  навела је Конатар.

Кад су у питању законске одредбе које се односе на клевету и њихова примјена, оне углавном не изазивају ефекат застрашивања код новинара и медија и оцјена је 3.55.

 - Клевета јесте декриминализована, али велики број тужби може имати ефекат обесхрабрења на новинаре, као и трајање поступака. У јавност доспију једино најозбиљнији случајеви, у којима су велике своте новца тражене од медија и новинара, као и случајеви у којима су они тужени од јавних званичника, политичара и других медија. Такви случајеви нису забиљежени током 2020. године, али су инициране 22 тужбе по овом основу -  казала је Конатар.

Указала је да је оцјена је 4.57 дата за повјерљивост новинарских извора и за то да је ово право гарантовано законодавством.

„Заштита новинара добро је регулисана Законом о медијима, али постоји опасност да ће државни органи користити предвиђена ограничења и тражити откривање извора, чак и када то није потребно. Случај Јова Мартиновића – истраживачког новинара који је завршио у затвору због контакта са извором информација, изазива одређени степен аутоцензуре међу новинарима“, рекла је Конатар.

Према њеним ријечима, кад се поставља питање да ли се остали закони примјењују објективно и омогућавају новинарима и осталим медијским актерима да раде слободно и сигурно, Црна Гора је добила оцјену 2.90.

 - Неоснована хапшења новинара због ширења панике и нереда, као и страх од СЛАПП тужби узрок су ниских резултата на овом пољу. Директно и индиректно, органи власти и даље сужавају слободу медија и отежавају рад новинара. Троје новинара из три различита медија било је ухапшено у јануару 2020. године. Иако су они ослобођени оптужби, јасно је да су ови случајеви изазвали ефекат застрашивања -  навела је Конатар.

Она је казала да је, на питање да ли су новинари слободни да се баве својом професијом и да оснивају, да се учлањују и да учествују у раду новинарских окружења, Црна Гора оцјењена са 4.21.

На питање да ли је посао новинара стабилан и да ли су заштићени на радном мјесту, оцјена је 3.35.

- Економски положај новинара је гори из године у годину. Радна права се не поштују у потпуности, посебно не у приватним медијима, локалним и онлине медијима, а плате су испод државног просјека. Корона криза није помогла послодавцима да схвате да морају пружити економску подршку новинарима како би могли несметано радити свој посао. Иако је држава била веома дарежљива према медијима, запослени углавном нису примили никакво повећање зарада током 2020. године, упркос вишеструко увећаном обиму посла - навела је Конатар.

На питање да ли новинари и медијски актери имају приступ непосредним и ефикасним заштитним мјерама када им пријете, Конатар је казала да је оцјена 3.55.

 - Полиција је упсотавила посебне тимове који би требало да помогну у рјешавању случајева напада на новинаре, али до сада није имала много успјеха. Током 2020. године регистровано је 18 случајева напада и пријетњи новинарима и медијским организацијама. Проблем и даље остаје што велики број регистрованих случајева пријетњи и напада, тужиоци и даље означавају као прекршаје, а не кривична дјела -  казала је Конатар.