/ - ФОТО: ПР Центар
30/05/2022 u 16:14 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Црногорско правосуђе може напријед само уколико јавни интерес буде испред политичког

Ковач је поручио да у наредном периоду очекује даље усклађивање нашег правног система и устројства тужилаштва са оним што су препоруке Венцијанске комисије

 Црногорско правосуђе може напријед само уколико јавни интерес буде испред политичког, уколико се превазиђу политичке разлике, успостави и јача политички дијалог, а на кључне позиције поставе искључиво стручњаци, јавља PR Centar.

То је поручио министар правде, Марко Ковач, на панелу „Владавина права између јавних и политичких интереса?“ у оквиру конференције „Кроз визуру доносилаца одлука: научене лекције и перспективе на путу Црне Горе ка ЕУ“, коју је организовао Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) у оквиру пројекта “Воx попули- Имплементација бољих избора”, који је подржало Министарство вањских послова И међународне сарадње Италије.

Ковач је поручио да у наредном периоду очекује даље усклађивање нашег правног система и устројства тужилаштва са оним што су препоруке Венцијанске комисије.

-Ја бих волио да, мада не зависи искључиво од мене и за то су потребне одговарајуће измјене Устава Црне Горе, будем посљедњи министар правде који учествује у раду Судског савјета и иницираћу током свог мандата да се предузму потребне нормативне и друге мјере како би Судски савјет био лишен политичког утицаја- рекао је Ковач.

На питање да ли споразум о признању кривице обесмишљава правду, рекао је да је Институт споразума о признању кривице сам по себи важан и није споран, уколико се примјењује у врло оправданим случајевима, у циљу обезбјеђења јасности доказа и у сврху економичности поступка, без злоупотреба.

-Нажалост, чини ми се да је овај институт обесмишљен у Црној Гори и да се врло често користи као средство притиска и уцјене-рекао је Ковач.

Упитан да прокоментарише утицај хапшења високих правосудних и полицијских званичника по црногорско правосуђе Ковач је одговорио да су недавна хапшења показатељ како институционална моћ која се налази код малог круга људи и њено акумулирање кроз дужи временски период могу да изазову деградирање институција, у овом случају судства и тужилаштва.

-Важно је да детектујемо право стање и да изведемо на чистац ко је све од носилаца правосудних функција био укључен у тај процес. Морамо имати повјерења у полицију и тужилаштво да ће доћи до откривања свих злоупотреба и да ће детектовати све носиоце правосудних функција који су вршили незаконистости. Такође, треба бити свјестан чињенице да се један судија или један тужилац гради кроз период од седам до десет година. Лично вјерујем да је огроман број носилаца правосудних функција частан, поштен и да у том здравом ткиву треба тражити снагу за даљи искорак у домену правосуђа. Морамо спустити лопту и не смијемо бити исхитрени у изјавама, поготово имајући у виду да је кривична одговорност индивидуална- поручио је Ковач.

Кандидат за судију Уставног суда, др Илија Вукчевић и заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић, сагласни су да је то што у овом тренутку у Црној Гори не постоје никакве смјернице у вези са тим на који начин се институт споразума о признању кривице примјењује у пракси проблем који треба адресирати у што скоријем року.

-Треба нам ВДТ у пуном мандату и треба изабрати предсједника Врховног суда који ће се састати и коначно формулисати смјернице о томе на који начин треба користити овај институт у пракси. У овом тренутку, без таквих смјерница, много је простора за малверзације-казао је Вукчевић.

Павличић је поручила да је од великог значаја да Парламент Црне Горе, а посебно Одбор за уставна питања који сноси одговорност интервјуисања кандидата, схвати озбиљност питања избора судија Уставног суда и што прије покаже вољу и спремност да јавни интерес надјача политички, те да се на тај начин обезбједи несметано функционисање Уставног суда који ће у центар дјеловања ставити појединца.

-Они који буду бирали судије Уставног суда треба да бирају заиста угледне правнике иза којих стоји професионална каријера која је доказивана у различитим сегментима. Интерес је свих нас појединачно, грађанки и грађана Црне Горе, да имамо кредибилан Уставни суд, који зрачи снагом професионалног и личног ауторитета судија- рекла је Павличић.

Вукчевић је додао да често кажу да је разлог за неопходност избора судија Уставног суда одблокирање процеса евроинтеграција.

-Међутим, треба да смо свјесни да је грађанин онај који највише трпи због нефункционисања Уставног суда и зато треба да је једини и главни разлог због ког желимо да нам институције, а ту мислим и на Уставни суд, стабилно и ефикасно обављају свој посао-казао је Вукчевић.

Учесници на палену „Гдје су људска права на политичкој агенди?“, сагласни су да на легислативном нивоу промјене углавном нису неопходне, али да се проблеми јављају онда када на ред дође имплементација нормативног оквира.

Евгениа Гиакоумопоулоу, директорица операција у Програмској канцеларији Савјета Европе у Црној Гори казала је да питање људских права не смије бити питање политичке воље.

-Црна Гора је већ преузела међународне обавезе у овој области и мора их се придржавати. Направљен је прогрес на легислативном нивоу и у погледу усклађивања закона са стандардима у области људских права, али постигнућа Црне Горе у пракси нису на завидном нивоу. Судска пракса није хармонизована, тумачење прописа није уједначено и то изазива правну несигурност и представља велики проблем на пољу остваривања и заштите људских права у Црној Гори- сматра Гиакоумопоулоу.

Министар људских и мањинских права, Фатмир Ђека, саопштио је да је, што се више приближавамо ЕУ, све већи фокус на области људских права.

-Много тога треба учинити по овом питању, а поготово у погледу потпуне социјалне инклузије жена, ЛГБТИ особа, Рома и Египћана, те лица са инвалидитетом.Влада овим питањем не може да се бави сама и потребна нам је јака подршка цивилног друштва и међународне заједнице на коју Министарство људских и мањинских права итекако рачуна. Веома смо отворени за мултисекторску сарадњу, а планирамо и формирање Директората за интеркултуру, што ће допринијети даљем оснаживању инклузивности црногорског друштва- рекао је Ђека.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе Синиша Бјековић казао је да нема тог дијела људске стварности у ком не егзистирају људска права. Кроз примјер мизогиније указао је на то да је незнање кључни узрок стереотипа и предрасуда који постоје у нашем друштву.

-Мизогинија је још један од доказа да у нашем друштву, усљед незнања, доминирају стереотипи и предрасуде. Мизогинија се јавила оног тренутка када су жене из подређеног положаја покушале да направе искорак у различитим областима - у политици, култури, науци, итд. Баш тада су индиферентност и тај мањак разумијевања код мушког дијела популације постали једини начин обрачуна са женама. Жене сам узео за примјер, али ситуација је иста и у погледу других дискриминисаних и маргинализованих група- казао је Бјековић.

Током панела било је ријечи и о незаступљености аутохтоног/е представника/це ромске и египћанске заједнице у Парламенту Црне Горе. На питање да прокоментарише то што је ово питање актуелно већ годинама, а још увијек не постоји довољно јака политичка воља да се та мањинска етничка група директно укључи у процесе доношења одлука на националном нивоу, члан Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе, Миодраг Лекић рекао је да је апсолутно неприхватљиво да једна етничка заједница као што су Роми буде маргинализована у било ком, па и политичком смислу.

-Без размишљања ћу подржати и овдје и тамо гдје се доносе одлуке то да Роми, кроз мјере афирмативне акције, добију своје право да буду представљени у Парламенту. Надам се да ће нам Влада ускоро упутити такву иницијативу- поручио је Лекић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
05. februar 2023 02:52