Галић / LAZAR RUZIC

Галић: Неизвјестан крај пандемије, вирус изненађује

Директор Института за јавно здравље истиче за "Дан" да ће када је у питању епидемиолошка ситуација ризичан период бити од новембра до фебруара

Директор Института за јавно здравље Игор Галић казао је у разговору за "Дан" да су неизвјесне процјене када се може очекивати крај пандемије ковида-19, јер је вирус више пута изненадио. Поручио је и да то зависи од саме вакцинације.

– Вакцинацијом се спречава маневарски простор вирусу с обзиром на то да се он развија у људском организму. Када имате велики број вакцинисаних, он губи могућност да мутира. Вирус има хиљаду мутација. Четири мутације су постале доминантне, једна од њих је делта сој. За делта сој је специфично да од тежих форми овог вируса оболијевају и млади и дешава се да умиру и млађе особе и у болницима управо имамо више млађих особа – изјавио је Галић.

Истакао је да уколико до краја ове зимске сезоне буде постигнут проценат вакцинисаних за колективни имунитет, онда би следеће љето могли дочекати далеко мирније.

Говорећи о предстојећем периоду, Галић каже да ће када је у путању епидемиолошка ситуација ризичан период бити од новембра до фебруара.

– С обзиром на то да се САРС-КОВ 2 представља као респираторни вирус, прије свега затворене просторије у које ћемо ући због хладног времена носе велики епидемиолошки ризик и у том смислу очекивано је да је ризични период буде од новембра до фебруара. Вирус показује сезонски карактер и с тим у вези вакцинацијом коју би обавили сада, с обзиром на временски период који је потребан, до новембра би стекли имунитет против обољења – објашњава Галић.

Вакцинација нема алтернативу

Одговарајући како коментарише све чешће кршење епидемиолошких мјера од стране представника власти, Галић каже да јавне личности, па самим тим и представници власти својим примјером дају слику поштовања мјера.

– Али ако бисмо жељели да идемо ка развијеним земљама, постанемо чланица ЕУ, генерално бих волио да се у будућности и наши грађани понашају у смислу да јавне личности и представници власти немају толики утицај на њихово здравље. За моје здравље сам лично одговаран ја и волио бих када би грађани препознали да вакцинација нема алтернативу и да се она, прије свега односи на њихово лично здравље, као и поштовање основних мјера. Мјере и вакцинација у комбинацији ће допринијети да животи грађана по питању здравља и њихових најближих не буду угрожени. Сваки грађанин треба у том смислу да гледа на вакцинацију и поштовање мјера, као на нешто од чега ће он лично имати користи – закључује Галић.

Додаје да зимски период одговара развоју вируса.

– Што се тиче капацитета здравства, љекари и здравствени систем дали су сто посто могућности. Међутим, постоје одређени проблеми који су постојали у претходном периоду и који сада излазе на видјело. Прије свега то се тиче броја здравствених радника, објеката гдје се лијечи и у том смислу оптерећеност је велика. Ова епидемија траје већ другу годину. Здравствени кадар је уморан. Свакако да је здравстени систем у највећој могућој мјери одговорио на пандемију – истиче Галић.

Додаје да здравственом систему могу помоћи и медији који би проактивно дјеловали на грађане.

– Грађани су они који ће помоћи да видимо крај овој пандемији, заправо помоћи ће здравственом систему и љекарима. С обзиром на то да смо масовну вакцинацију почели у мају на основу расположивости вакцина, задовољни смо одзивом за имунизацију. Ми смо чак у првим недјељима били примјер у Европи у броју датих доза у односу на број становника. Једна од ријетких земаља смо која је грађанима буквално у својим домовима омогућила вакцинацију. Било је потребно само да се позове здравствена служба, то смо радили и у фирмама, имали смо вакцинални аутобус... Ипак, обухват вакцинације свакако може бити бољи – оцјењује Галић.