Od početka ove školske godine, 17 odsto anketiranih učenika јe kazalo da јe doživјelo neki vid vršnjačkog nasilja u školi, odnosno da јe bilo žrtva. To su pokazali rezultati istraživanja o zastupljenosti i pojavnim oblicima nasilja u školama u Crnoj Gori, koje je јuče predstavio Zoran Lalović, samostalni savjetnik u Zavodu za školstvo. U istraživanju јe učestvovao 12.021 učenik, od čega 7.347 osnovaca. Čak 43 odsto đaka јe izјavilo da јe u svoјim školama svјedočilo vršnjačkom nasilju.

Prema podacima UNICEF-a za 2022. godinu, procenat učenika koji su bar jednom bili izloženi školskom nasilju u poslednjih nekoliko mjeseci za region iznosi između 18 i 25 procenata.

– Najvažniji zaključak u vezi sa utvrđivanjem rasprostranjenosti nasilja u našim školama nije procenat zastupljenosti nasilja, već činjenica koja je utvrđena u ovom i brojnim drugim istraživanjima, da tipična situacija u vezi sa nasiljem u školi nije ona u kojoj postoji žrtva koju maltretira veliki broj djece, već ona u kojoj postoji nasilnik koji maltretira veći broj žrtava. U našem slučaju to je 2,7 odsto učenika nasilnika, četiri odsto učenika koji su i žrtve i nasilnici, 13 odsto učenika koji su samo žrtve i 76 odsto onih koјi niјesu ni žrtve ni nasilnici, rekao je Lalović.

On јe istakao da su "uloga nasilnika i uloga žrtve stabilne, u istraživanju 65 odsto učenika koji su bili žrtve nasilja u ovoj godini, bili su to i u ranijim godinama, a 72 odsto učenika koji su bili nasilni u periodu od prošlog septembra to su radili i prethodnih godina".

– To stvara povoljnu osnovu za racionalno upravljanje problemom nasilja u školi na način što bi se već na ranom školskom uzrastu identifikovali pojedinci koji često manifestuju agresivno ponašanje, kao i učenici koji su često žrtve nasilja, ociјenio јe Lalović.

Rezultati istraživanja pokazuјu da učenicima nije dovoljno reći da su u školi zaštićeni, potrebno je da im njihovo iskustvo to potvrdi.

Čak 36,1 odsto učenika јe na pitanje šta urade kada se desi da posmatraju nasilje nad nekim učenikom u školi, odgovorilo da ima pasivan odnos (ne želi ili ne smije da se miješa, pravi se da ne vidi…) Adekvatnu reakciju na nasilje u školi (obavještava nastavnika ili svoje roditelje) ima 32,8 odsto ispitane djece, dok 29,7 odsto njih neadekvatno reaguje (uključi se da odbrani slabijeg ili traži pomoć drugova ili stoji sa strane i navija), navodi se u istraživanju.

Da u školi uče kako da na miran način riješe sukob ili neki problem smatra 69,1 odsto đaka. Istraživanje je pokazalo da 43,7 odsto nastavnika odmah reaguje da spriječi nasilničko ponašanje i zaštiti žrtvu, dok 34,9 procenata njih ima odloženu reakciju, i tek onda poziva roditelja, uključuje pedagoga ili direktora.

– Prema mišljenju učenika 20,7 odsto nastavnika ignorišu situaciju (prave se da ne vide) ili đaci nemaju predstavu o tome šta bi nastavnik uradio, navodi se u istraživanju.