Фото: Дан / -Фото: Дан
25/11/2021 u 06:46 h
Карен МедоксКарен Медокс
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Карен Медокс: Без адекватног одговора на насиље над женама

У Црноj Гори запрепашћуjу броjке коjе говоре да се ради о свакоj другоj жени, каже британска амбасадорска у ауторском тексту за Дан

Данас почиње 16 дана активизма против насиља над женама. Насиље над женама често се представља као проблем коjи се дешава негдjе друго. Можда мислимо да се то дешава женама коjе живе у ратом погођеним зонама или жртвама трговине људима. Да, то jе тачно. Али, такође jе веома вjероватно да се то дешава и много ближе нашим домовима. Према статистичким подацима СЗО, свака трећа жена на свjетском нивоу доживи насиље. У Црноj Гори запрепашћуjу броjке коjе говоре да се ради о свакоj другоj жени.      

Због тога можда ниjе изненађуjуће што сам приjе више од двиjе децениjе и сама била жртва насиља – жртва насумичног напада на улици док сам се jедне вечери враћала кући пjешице – не у Уjедињеном Краљевству, чак не ни у Европи заправо. Борила сам се и одбранила од нападача, па сам прошла са неколико модрица. Али то jе догађаj коjи jе код мене довео до менталног преокрета, до схватања да као жене живимо у страху од насиља коjе представља сталну приjетњу. Мушкарци су често већи и снажниjи од нас. Увиjек живимо са овом приjетњом да наша слобода, као и контрола над сопственим животима, може да нам буде одузета.

Годинама сам, као и многе жене, прилагођавала своjе понашање и прихватала ограничења у сопственом животу како бих лични ризик свела на наjмању мjеру – чак и у Уjедињеном Краљевству, гдjе сам од тог догађаjа избjегавала да се сама враћам кући пjешице.

Нисам прва жена коjа jе осjетила да jоj контрола тако лако може бити одузета. А сигурно нисам ни прва коjа jе узвратила борбом. Али важно jе да у друштву постоjе механизми коjима се осигурава да оне (или било коjа жртва насиља) могу да позову починиоце насиља на одговорност и да поврате контролу. Мушкарци и жене имаjу иста људска права; иста права на достоjанство и поштовање, на слободу и безбjедност. Црна Гора, као потписница Европске конвенциjе о људским правима и као држава кандидат за чланство у ЕУ, мора да заштити ова права, и за мушкарце и за жене.

Санкционисање починиоца насиља значи да када жртва поднесе приjаву, напад треба схватити озбиљно, према жртви се односити са поштовањем и пружити jоj подршку када тражи задовољење правде. Све то захтиjева полициjске процедуре и правосудне системе коjи су снажни и коjи пружаjу подршку жртвама насиља. Статистика у Црноj Гори указуjе да се ово не дешава. Истраживањем коjе jе финансирала Британска амбасада утврђено jе да се у предметима родно заснованог насиља у периоду 2017–2018. године често изрицала наjнижа казна, а да се у jедном предмету "превладаваjући став заjеднице" прихватио као олакшаваjућа околност за силовање. Два скорашња високопрофилисана убиства жена у овоj земљи нагласила су проблеме са коjима се жене суочаваjу када приjављуjу насиље у породици: обjе жртве су приjављивале своjе бивше партнере за физичко злостављање, али нису добиле одговараjућу заштиту. Оваj проблем ниjе присутан само у Црноj Гори. Мораjу се предузети мjере како би се утврдило зашто тако често институциjе широм свиjета изневjераваjу жене.

Док jе бављење починиоцима суштински важно, тиме се само третираjу симптоми проблема коjи jе више системски. Наша друштва, мислим и на Уjедињено Краљевство и Црну Гору, али и свиjет, пролазе кроз период транзициjе. Више не одобравамо хроничну дискриминациjу жена коjа jе била присутна претходних децениjа. Али као што jе случаj са било каквом транзициjом, неки сегменти друштва крећу се брже од других, а мизогиниjа jе нажалост широко распрострањена – што се наjочигледниjе види по злостављању жена на друштвеним мрежама. Жене на позициjама моћи, у шта спада и политика, често су мета. У Црноj Гори, према истраживању коjе jе спровео УНДП, утврђено jе да jе 70% политичарки доживjело неки облик насиља. Уколико желимо да обликуjемо ставове нове генерациjе, вjеруjем да одговор лежи у едукациjи: кроз школски систем и кроз родитељство, гдjе и мушкарци и жене представљаjу узоре равноправниjег свиjета са више поштовања. Такође нам jе потребна боља заступљеност жена на нивоима одлучивања у свим сферама како би се постарали да њихова виђења нису занемарена.

Дугорочно гледано, потребна jе промjена наратива, гдjе би се препознале користи родно равноправног друштва за све, у коjем су животи жена jеднако вриjедни као и животи мушкараца. И у коjем жена може, уколико тако одлучи, да иде кући пjешице сама по мраку.

Аутор: Карен Медокс, британска амбасадорка у Црноj Гори

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

03. decembar 2021 09:42