Nedavno objavljeni rezultati MasterIndex istraživanja kompanije Mastercard pokazali su da svaki treći aktivni korisnik kartica u Crnoj Gori karticama plaća svakoga dana, dok je još jedna trećina ispitanika izjavila da kartice koristi par puta nedeljno. Debitne kartice u Crnoj Gori, kao jednostavnija, brža i sigurnija alternativa gotovini, najviše se koriste za kupovinu hrane i kućnih potrepština (50%) i odeće i obuće (37%), dok se kreditne kartice, kao praktičan način za pristup dodatnim sredstvima kada je korisniku to potrebno, najčešće koriste prilikom kupovine odeće i obuće (48%), prilikom obavljanja nabavki za domaćinstvo (42%), kao i za kupovinu nameštaja i kućnih aparata (36%).
Činjenica je da platne kartice imaju stabilno mesto usvakodnevnim plaćanjima roba i usluga za sve veći broj stanovnika naše zemlje, iako podaci Svjetske banke govore da i dalje oko jedne četvrtine građana Crne Gore nema pristup zvaničnim finansijskim tokovima, odnosno nema račun u banci.Pitanje finansijske isključenosti sa sobom povlači i druga pitanje – na primer, pitanje regularnog zaposlenja ili rada „na crno“ koje građane lišava zdravstvenih, socijalnih i penzionih benefita, kao i pitanje slobode izbora platne metode ili pristup dodatnom kreditiranju ukoliko je građanima to potrebno, na šta oni koji nisu vidljivi zvaničnim institucijama nemaju prava. Finansijska inkluzija se gradi kroz elektronski pristup gotovini kada korisnici na osnovnom nivou korišćenja platne kartice za podizanje gotovine grade naviku i uče o prednostima elektronskih plaćanja. Zato je važno raditi na razvoju platne infrastrukture, naročito u manjim, ruralnim sredinama gde se i dalje može sresti situacija da nema bankomata ili da neke prehrambene prodavnice nemaju POS terminale.
Jedno od rešenja koje pomaže da se zatvori prihvatni jaz je usluga podizanje gotovine prilikom plaćanja karticama, koja POS terminalu dodaje mogućnostda bude uređaj sa kog može da se podigne gotovina, pa korisnici ne bi morali da putuju u druga, veća mesta da bi podigli novac. Ovu uslugu je Mastercard predstavio u Srbiji 2019. godine i njena dostupnost se stalno povećava, a pored toga prednosti koje daje korisnicima, ona trgovcima poslovanje čini jednostavnijim i sigurnijim upravo zbog prebacivanja dela prometa u elektronski oblik i smanjenje količine gotovine u radnji. MasterIndex ispitanici su izrazili i interesovanje za ovu uslugu, pa bi 49% ispitanika koristilo servis da podigne do 50 eura sa svog računa, dok bi 21% ispitanika podizalo i iznose preko 50 eura sa svog računa prilikom kartičnog plaćanja kod trgovca.
Iskustvo po mjeri korisnika prije svega
Jednostavnost i praktičnost kartičnih plaćanja su karakteristike koje korisnici najviše cene (32%), uz činjenicu da na taj način imaju pristup svojim sredstvima kad god i gde god im je to potrebno (24%). Dodatno, platna kartica nudi veću sigurnost u slučaju neželjenog gubitka jer se telefonskim pozivom može blokirati i sačuvati novac na računu, što je velika prednost u odnosu na nošenje gotovine gde, u slučaju gubitka novčanika, skoro je potpuno izvjesno da je novac nepovratno izgubljen.
Još jedan trend na koji je MasterIndex ukazao je korišćenje kartica na internetu, pa 62% korisnika debitnih i 72% korisnika kreditnih kartica upotrebljava „plastiku“ za različite kupovine, plaćanja i rezervacije na internetu.Paralelno sa tim trendom na strani korisnika, razvija se i svest o poslovnom potencijalu koji internet plaćanja donose malim i srednim trgovcima, ali i velikimfirmama i javnim komunalnimpreduzećima. Za mnoge mikro, male i srednje preduzetnike, skok u digitalne tehnologije tokom pandemije bio je prinudan i pomogao im je da opstanu tokom krize. Svedoci smo da se mali biznisi menjaju preko noći – sa žongliranja rezervacijama i kreativnih postavki izloga prešli su na učenje kako da omoguće onlajn porudžbine, onlajn plaćanja i dostavu, dok su se istovremeno suočavali sa nepredviđenim poteškoćama, kao što je održavanje visokog nivoa zaštite od sajber pretnji ili novi model saradnje sa dobavljačima. Oni koji su bili brzi i vešti, uspeli su da čak prošire svoje poslovanje i bazu korisnika.
Slična je situacija i na strani javnog sektora, gde je Elektroprivreda Crne Gore među prvima uvela opciju online plaćanja iz udobnosti fotelje i time otpočelo novo, digitalno poglavlje u svom poslovanju. Prihvat kartičnih plaćanja u javnom sektoru je odličan prvi korak u izgradnji pravog ecommerce ekosistema – pošto se radi o javnim preduzećima, izdavaocima mesečnih računa, koje građani već poznaju, radije se odlučuju da te usluge izmiruju elektronski jer ne samo da imaju dokaz o plaćenoj usluzi na svom bankovnom računu, već osjećaju i direktan, instant benefit – izbjegavanje čekanja u redovima na šalterima. Ako tome dodamo i mogućnost koju su mnogi koristili tokom perioda ograničenog kretanja u pandemiji – plaćanje računa starijim licima – jasno je da su prednosti višestruke. Možda i najvažnije – jasno je da su elektronsko poslovanje i elektronska trgovina – nova realnost svih nas, a da će besprekorno korisničko iskustvo i sigurnost za sve učesnike u procesu plaćanja biti sve važniji faktori u daljoj digitalizaciji crnogorskog tržišta.
