Prorektor za nauku i istraživanje Univerziteta Crne Gore (UCG) Irena Orović kazala јe za "Dan" da nedostaјe novca da bi povećali broј akademskog osoblja, naučnika i saradnika u nastavi i da situaciјu otežava što ne mogu da upišu samofinansiraјuće studente. Ona ističe da јe u planu otvaranje novih studiјskih programa, među koјima јe smјer za informacionu bezbјednost. Orović navodi da UCG zaostaјe za poјedinim univerzitetima u regionu po broјu naučnika i budžetu koјi se odvaјa za visoko obrazovanje. UCG јe prošle godine predložio Vladi da se kroz izmјene Zakona o visokom obrazovanju omogući upis samofinasiraјućih studenata, ali taј propis ni nakon godinu dana niјe utvrđen.
– Glavni potencijal jedne zajednice, pa i naše akademske, јesu ljudi. Imamo nešto malo više od 400 profesora i oko 250 saradnika, kao i angažovane kliničare za discipline na Medicinskom fakultetu. Dakle, izuzetno smo mala zajednica i smatramo da bi zaista trebalo da povećamo broj profesora, mladih istraživača, saradnika u nastavi i istraživanju, doktoranada. Da napravim samo jedno malo poređenje, UCG ima 400 plus 250 zaposlenih pripadnika akademskog osoblja, a za razliku od njega, Univerzitet u Ljubljani ima 6.000 zaposlenih. To je, naravno, vezano i sa budžetom, odnosno koliko ljudi zapravo možemo da platimo. Mi nemamo više samofinansirajućih sredstava, odnosno prihoda od samofinansirajućih studenata. Finansiramo se isključivo iz budžeta i sva naša mjesta na Univerzitetu su limitirana onim budžetom koji nam je opredijeljen. Ove godine smo imali neko povećanje, od 25 miliona eura, prošle i godine prije nje bilo јe po 20 miliona, prije toga 19 miliona. Univerzitet u Ljubljani ima 330 miliona eura budžeta. Mislim da to dovoljno govori o pravcu u kojem treba da idemo i koliko treba da nam je važan segment visokog obrazovanja. Kada je riječ o razvoju nauke, smatram da bismo morali na nacionalnom nivou formirati održiv Fond za finansiranje nauke. Nisu to neka krupna sredstva, već ona za bazično finansiranje nauke, da omogućimo istraživačima na državnom univerzitetu, gdje se školuje 80 odsto studenata iz Crne Gore da imaju mogućnost da kupe sirovine, materijale, da učestvuju na naučnim konferencijama, koje su prilika da izlože svoje radove, da drugi čuju o čemu se radi i sjutra citiraju te radove, tako se povećava citiranost. Dakle, da prosto imamo sredstva za fundamentalno funkcionisanje i na taj način jačamo kapacitete kako bismo mogli konkurisati i za neka ozbiljnija evropska sredstva – ističe Orović.
Ona kaže da јe UCG jedini univerzitet u regionu koji ima, kao kriterijum za izbor u akademska zvanja koja su praktično na svakih pet godina, publikacije na SCI listama, najprestižnijim listama časopisa među naučnom literaturom.
– To je na drugim univerzitetima obično vezano za tehničke nauke. Međutim, kod nas je potpuno isto za sve discipline i mogu da kažem, zaista, da najveći broj naših kolega, a to je ogroman procenat, uspijeva da postigne te kriterijume i višestruko premaši one koji se zahtijevaju za izbor, a koji su prilično strogi. Pripremamo i neke nove studijske programe, odnosno dobar dio materijala je već gotov. Treba se akreditovati za neke vrlo atraktivne i aktuelne teme, kao što je informaciona bezbjednost sa kojom se suočavamo i mi i zemlje u regionu, ali i u svijetu, i koja će da bude aktuelna i u nekom narednom periodu. Smatramo da imamo neophodnost za ekspertima u ovoj oblasti kao i da će interesovanje za te nove studijske programe biti veliko. Pripremamo programe cjeloživotnog učenja u oblasti ICT-a, odnosno u oblasti digitalnih tehnologija, informaciono-komunikacionih tehnologija za dokvalifikaciju kadrova, dakle, za sticanje nekih novih ekspertiza i za prekvalifikaciju kadrova koji ne mogu naći zaposlenje u svojoj branši. Pošto ICT industrija u Crnoj Gori ima potencijal da postane i neka vodeća ekonomska grana, u tom segmentu mi kao Univerzitet treba da učestvujemo u edukaciji tih kadrova i da pružimo što više eksperata na tržištu rada – kaže Orović.
