Temeljne reforme u pravosuđu se nisu dogodile i, nažalost, teško da će se skoro i dogoditi. Bilo je pomaka kada je u pitanju personalno imenovanje glavnog speciјalnog državnog tužioca i v.d. vrhovnog državnog tužioca, ali ozbiljna zakonodavna inicijativa je izostala, a na nju se nadovezala blokada izbora ključnih funkcija koje su bitne za crnogorsko pravosuđe, ociјenio јe јedan od osnivača Pokreta "Preokret" Srđan Perić. On јe u razgovoru za "Dan" kazao da misli na one funkcije za koje je prema Ustavu potrebna dvotrećinska, odnosno tropetinska većina: vrhovni državni tužilac, sudije Ustavnog suda i članove Sudskog savjeta iz reda uglednih pravnika.
– Razlozi za neizbor su raznorodni: od partijskog nadgornjavanja i inaćenja, preko želje za kadriranjem po partijskom ključu, pa sve do želje da se pribave opravdanja za dalje neustavno odlaganje izbora jer se većina plašila da će na njima postati manjina. Podsjećam, Ustavni sud je krajnja instanca u izbornim sporovima. Naravno da će tu svako svakom sada prebacivati odgovornost, ali nema opravdanja za to da ne izaberete za člana Sudskog savjeta čovjeka sa velikim pravnim znanjem i koherentnom logikom, koju prati i lični integritet. Takvog kandidata će političari suštinski dovesti u poziciju da ne bude biran zbog ličnog animoziteta ili partijske preferencije. To struku stavlja u posebno tešku poziciju jer će profesionalac, koji bi po prirodi trebalo da kritikuje negativne posledice koje nerijetko predvode politikanti, biti od tih istih politikanata odbačen kao neadekvatan izbor – izјavio јe Perić.
Prema njegovim riјečima, očigledno je da su pravosudni sistem u potpunosti blokirle političke klase.
– Posebno je potrebno naglasiti i da reforme u tužilaštvu i sudstvu ne mogu imati istu dinamiku. Dok reforme u tužilaštvu možete sprovesti u bržem roku, u sudstvu to ide mnogo sporije jer je imenovanje i razrješenje sudija mnogo kompleksnije nego li tužioca. Dogodilo nam se da ono što je ugrađeno u Ustav sa namjerom da poveća autonomiju pravosuđa pretvoreno јe u dvojak problem – da sudstvo i tužilaštvo samo sebe reprodukuje sa nerijetko veoma upitnim kadrom, dok politički akteri blokiraju bilo kakvu temeljnu promjenu, jer su za to potrebne najmanje tri petine u parlamentu, koju je iz razloga političke trgovine i kalkulacija vrlo teško pronaći – smatra Perić.
Dodaјe da su nakon poslednjih političkih dešavanja, reforme još dalje što odgovora onim strukturama koje bi tužilačke istrage trebalo da obuhvate.
– Opet, pred sudovima se sporije dolazi do presuda jer su usporeni iz objektivnog razloga nedostatka blagovremenih imenovanja, pa je građanima pravda postala manje dostupna. Kako ne žive život građana koji su ih birali, politikante ne dotiče ta situacija pa prilično ležerno gledaju na ovu novu komponentu koja stvara dodatnu pravnu nesigurnost. Parlamentarne većine su potpuno pogrešno razumjele koncept reforme pravosuđa kada su pomislile da sad one treba da imenuju "svoje". To nas još više odaljava od suštinske reforme i raskida sa više nego spornim tridesetogodišnjim praksama, jer se partitokratski pristup predstvalja kao jedina mogućnost djelovanja – naglašava Perić.
