Заштитник људских права и слобода утврдио је да су Центар за социјални рад Подгорица и Тузи, као и Министарство социјалног старања, прекршили права и довели у правну несигурност Подгоричанина који од 2015. године покушава да оствари право на његу и помоћ које мјесечно износи свега 65.35 еура. Утврђено је да се грађанин, са оштећењем слуха од 100 и 80 одсто, од 2015. године обраћао за остваривање права, те да су министарство и центар донијели осам одлука којима су одбили да му дају помоћи, али сваки тај акт је оспорио Управни суд и четири пута донио пресуду у корист оштећеног грађанина, али ни то није помогло. Због тога је омбудсман дао препоруку да у будућим сличним случаjевима, сходно одредбама Закона о управном спору, Управни суд сам риjеши управну ствар, како би се избjегло вишеструко враћање истог предмета.
– На основу испитног поступка Заштитник jе утврдио да jе подносиоцу притужбе повриjеђено право на правично и законито као и ефикасно поступање – право на суђење у разумном року, као jедно од сегмената права на правично суђење загарантовано чл. 32 Устава Црне Горе и Европском конвенциjом о људским правима и основним слободама. Наведеним (не)поступањем онемогућено му jе да оствари право из социjалне и дjечjе заштите. Наиме, захтjев за остваривање права на његу и помоћ другог лица – коjе jе право у оквиру социjалне и дjечjе заштите, подносилац притужбе поднио jе 9. септембра 2015. године, приjе шест и по година. Надлежни првостепени орган – Центар за социjални рад Подгорица одбио jе захтjев као неоснован, на основу налаза и мишљења Првостепене социjално љекарске комисиjе. Такође, Центар jе jош три пута на истовjетан начин одлучивао о његовом праву, имаjући у виду да jе предмет враћан од стране Управног суда – наводи се у мишљењу које је потписала замјеница Омбудсаман, Снежана Мијушковић.
Осим тога Центру за социјални рад је издато упозорење, да настављање са досадашњом праксом непоступања по указивањима Управног суда, што резултира вишеструким враћањима истих предмета те неразумно дугим траjањем поступака, може имати за посљедицу вођење поступака у коjима би се разматрала одговорност Црне Горе, као и државних службеника, односно намjештеника и сљедствено томе, обавезу накнаде штете по општим правилима о њеноj накнади, а све сходно законима о државним службеницима и намjештеницима и о заштити права на суђење у разумном року.
У мишљењу се запажа да је код одлучивања у спору подносиоца притужбе, укупно дониjето 12 одлука – управни органи осам и Управни суд четири. У конкретном случаjу запажено jе поновно преиспитивање jедног истог предмета, након враћања на поновно одлучивање, а та чињеница може сама по себи откривати озбиљне недостатке правног система државе.
– Заштитник запажа да Управни суд у четири пресуде коjе jе донио рjешаваjући управни спор, истиче да се оспорена одлука(е) засниваjу на непотпуно утврђеном чињеничном стању, те да ни првостепена ни другостепена љекарска комисиjа ниjесу имале у виду чињеницу да jе подносиоцу диjагностификована болест епилепсиjа, од коjе уз jош осам болести подносилац болуjе и коjа према правилнику представља медицинску индикациjу за остваривање предметног права. Такође код подносиоца притужбе jе диjагностификовано и оштећење слуха 100 одсто на jедном и 80 одсто на другом уху (о чему постоjи извjештаj љекара специjалисте) у односу на коjе, наводе, нити органи ни љекарске комисиjе, ниjесу дали изjашњења – наводи се у мишљењу.
