Милена Поповић Самарџић / LAZAR RUZIC

Поповић Самарџић: Више од 25.000 дјеце није заштићено од морбила

Ради се о jедноj од наjконтагиозниjих заразних болести код коjе чак 30 одсто заражених развиjа компликациjе болести, почев од упале уха, упaле плућа и упaле мозга, односно енцефилитиса, истиче Поповић Самарџић

Црна Гора има најнижи обухват у региону вакцинацијом ММР вакцином против малих богиња, заушака и рубеоле, јер је вакцинисано само 12 одсто дјеце рођене у 2020. години, а 35 процената малишана старијих годину, што може да доведе до епидемије која би била фатална за бебе до двије године, упозоравају за "Дан" из Института за јавно здравље. Епидемиолог Института Милена Поповић Самарџић истиче да је чак 25.000 дјеце која су рођена од 2015. до краја 2021. године без потребног имунитета против морбила (малих богиња) које су најзаразније и изазивају компликације болести у 30 одсто случајева. И медији из региона су извијестили да Црној Гори због недовољно вакцинисаних ММР вакцином пријети нова епидемија малих богиња. Подаци из региона говоре да је и Србији ММР вакцину примило 78, а у Македенији 63 одсто малишана, што је знатно више него у Црној Гори.

– Црна Гора биљежи тренутно наjнижи обухват вакцинациjом ММР вакцином у региону. То jе чињеница коjа треба да нас забрине jер представља своjеврстан ризик за развоj епидемиjа коjе су тренутно активне у Пакистану, Индиjи и неким земљама афричког континента. Приjе увођења вакцине, честе цикличне епидемиjе морбила односиле су чак 2,6 милиона живота годишње према подацима СЗО. Након увођења ММР вакцине броj смртних случаjева смањио се за 73 одсто у периоду од 2000. до 2018. године. Jедан од њих jе правовремена вакцинациjа дjеце против заразних болести у складу са каленадром обавезне имунизациjе. Напори да се сустигну циљеви када jе риjеч о обухвату дjеце вакцинисане ММР вакцином додатно су отежани. Вакцинисано jе 35 одсто дjеце рођене у 2019. години. ММР вакцину примило jе око 2.500 дjеце, док jе око 4.800 дjеце невакцинисано. У популациjи дjеце рођене од 1.1.2015. године па све до 31.12.2021. године вакцинисано jе око 27.000 дjеце првом дозом ММР вакцине или 52 процената, док jе око 25.500 дjеце jош увиjек незаштићено. Они заjедно са тек рођеном дjецом млађом од 12 мjесеци када почиње вакцинациjа ММР вакцином представљаjу осjетљиву или вулнерабилну популациjу. ММР вакцина се прима са навршених 12 до 15 мjесеци. Вакцинациjа у овоj старосноj доби се сматра правовременом. За постизање колективног имунитета када су у питању морбили потребно jе достићи обухват вакцинациjом од 95 одсто – истиче Поповић Самарџић.

Ризик од појаве нових епидемија

Поповић Самарџић каже да смо у свjетлу последњих немилих догађаjа у Украjини, све већих миграциjа становништва и нарушеног програма вакцинациjе услед ратних догађаjа у повећаном ризику од поjаве нових епидемиjа.

– Потенциjално се можемо сусрети са болестима са коjима одавно немамо искуства захваљуjући управо вакцинациjи. Штета коjу jе jедном наниjела дезинформациjа о вези између ММР вакцине и аутизма и данас се осjећа упркос броjним научним доказима коjи то оповргаваjу. Студиjа коjа jе спроведена на великом броjу дjеце коjа имаjу позитивну породичну анамнезу на болести из спектра аутизма установљено jе да не постоjи веза између вакцинациjе ММР вакцином и развоjа аутизма чак ни у овоj високоризичноj популациjи. Међутим, нешто на шта желим скренути пажњу и што треба бити порука и закључак сваке дискусиjе на тему ММР вакцинациjе jе чињеница да диjете коjе оболи од малих богиња постаjе осjетљиво на друге патогене на коjе jе претходно било имуно, било да jе имунитет стечен природном инфекциjом или вакцинациjом. Код дjеце коjа нијесу вакцинисана ММР вакцином а коjа оболе од вируса малих богиња долази до имунолошке амнезиjе, пада заштитног титра антитиjела на друге узрочнике болести што их чини осjетљивима за разне инфекциjе попут енцефалитиса коjи оставаљаjу траjна интелектуална оштећења, упале уха коjе су праћене траjном глувоћом и тешким формама упала плућа – поручује Поповић Самарџић.

Поповић Самарџић каже да би ова епидемиjа била би наjопасниjа по дjецу млађу од двије године пошто су наjозбиљниjе компликациjе малих богиња везане управо за оваj узраст.

– Ради се о jедноj од наjконтагиозниjих заразних болести код коjе чак 30 одсто заражених развиjа компликациjе болести, почев од упале уха (код 1 од 10) упaле плућа (код 1 од 20) и упaле мозга, односно енцефилитиса (код 1 од 1.000). Наjчешћи разлози умирања од морбила су упала плућа и упала мозга коjи обично за последицу имаjу сљепило и траjне когнитивне секвеле у виду интелектуалног дефицита. Особа jе заразна четири дана приjе поjаве и четири дана након поjаве карактеристичне оспе. Мале богиње опасне су и по особе стариjе од 20 година. Тешка клиничка форма и поменуте компликациjе пнеумониjе и енцефалитиса честе су и у овом узрасту. Институт за jавно здравље осмислио jе стратегиjу унапређења вакцинациjе ММР вакцином коjа ће се спроводити у више фаза, а коjу ће реализовати уз безрезервну подршку УНИЦЕФ-а. У првоj фази ради се на оснаживању капацитета самих тимова у педиjатриjским службама на примарном нивоу, са педиjатрима на секундарном нивоу као и у приватним здравственим установама. Активности ће наjприjе бити усмjерене на Подгорицу и приморске општине, а након тога и ка сjеверноj и централноj региjи. Наjнижи обухвати су управо у приморским општинама и Подгорици. Примиjетили смо да све установе коjе имаjу проблем са дефицитом педиjатара имаjу ниже обухвате вакцинациjом што кореспондира са истраживањима коjа показуjу да родитељи наjвише вjеруjу и наjвише се ослањаjу на препоруке изабраног педиjатра. Дакле, медиjска кампања сама за себе дала jе резултате коjима нијесмо задовољни. Унаприjедила jе обухвате вакцинациjом за тек шест до осам одсто, што jе врло незадовољаваjуће и што нас jе подстакло да заjедно са УНИЦЕФ-ом своjе активности усмjеримо на дjеловање у самоj локалноj заjедници са акцентом на директни контакт са родитељем – каже Поповић Самарџић.

Она наводи да ММР вакцина тренутно ниjе услов за упис нити у школе нити у вртиће упркос њиховом ранијем предлогу да се припреме измjене закона у том правцу.

– Међутим, сасвим jе реално за очекивати да се то уради када jе упис дjеце у вртиће. Опасност ниjе у вакцини већ у инфекциjи вирусом малих богиња – каже Поповић Самарџић.