Илустрација
18/01/2022 u 11:48 h
Milica KrgovićMilica Krgović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Поступци пред Управним судом, умјесто четири, трају чак 17 мјесеци

Законодавци у реформи закона о управном поступку нису прихватили предлог да се формира неколико виших управних судова на териториjи Црне Горе како би се обезбиjедио принцип двостепености судске заштите, изјавио је професор Блажић

Просјечна дужина трајања управних поступака пред Управним судом умјесто планирана четири је чак 17 мјесеци. Судска контрола законитости управних аката показуjе да jе и даље велики прилив предмета, те да jе због тога значаjно повећана дужина траjања управних спорова пред Управним судом, али jе ниво законитости у одлучивању задовољаваjући, констатовано је у Владином Предлогу стратегије реформе јавне управе од 2022. до 2026. године.

– У поступку преиспитивања законитости одлука органа од стране Управног суда, повећан jе проценат поништених рjешења. Износ судских пресуда плаћених од државе у 2018. години износи 15.401.122,21,38 а у 2020. је порастао на 17.818.124.22 еура. То указуjе на то да изазови у обезбjеђивању законитости и ефикасности jавне управе представљаjу терет за државни буџет, а то последично значи ограничење расположивих ресурса за пружање jавних услуга широj jавности. Поред тога, броj притужби Заштитнику људских права и слобода на државне, органе локалне управе, jавне службе и друге носиоце jавних овлашћења, растe. Примиjећен jе пораст броjа притужби на рад и одлучивање комисиjа за обештећење (Бар, Подгорица, Биjело Поље). Недовољан броj инспектора отежава рад инспекциjе, само су неки од проблема које је идентификовала Влада у овом документу.

Коментаришући ове податке из владиног документа, профсор Ђорђије Блажић у изјави за "Дан" каже да посебан проблем, свакако наjзначаjни у реформи за грађане, jеste одлучивање о њиховим правима и обавезама и не-ефикасност jавне управе у том погледу, како са кадровских аспеката, тако и са нормативних аспеката.

image

Djordjije Blazic

-RADOJE ZIVKOVIC

– Посебне анализе предлога Закона о управном поступку jасно су указале и на добре али и лоше стране новог закона а посебно са аспекта хармонизациjе 367 материjалних закона коjе jе требало ускладити са ЗУП-ом чиjу хармонизациjу jе пратило министарство jавне управе. На жалост, велики броj материjалних закона уопште ниjе усаглашавана са ЗУП-ом, а и дио закона коjи jе наводно усаглашаван, не да ниjе хармонизован, већ jе искомпликовао и изазвао практичне проблеме у примjени ЗУП-а коjи се рефлектуjу великим броjем жалби и тужби према другостепениm органима коjи одлучуjу по жалбама и Управнiм судом, што има за последицу и велико оптерећење Управног и Врховног суда.То jе само jедан од разлога, заjедно са некопетентним кадровима коjи се доводе у управе по партиjским заслугама. Осим тога, такво стање jасно jе показало да jе у односу на управно судску заштиту и даље остао неадекватан систем организациjе управног судства, наjпрijе са аспeкта његове преоптерећености и малог броjа судиjа, а посебно са организационог аспекта и недопустивости jедностепеног управног судства. Нажалост, законодавци у реформи закона о управном поступку нису прихватили предлоге правничке струке за формирање двостепености управно судске заштите тj. формирање неколико виших управних судова на териториjи Црне Горе како би се обезбиjедио принцип двостепености судске заштите, изјавио је Блажић.

У раду преко два милиона предмета

Према подацима из Извjештаjа о поступању у управним стварима jавноправних органа за 2020. годину, у раду jавноправних органа на централном и на локалном нивоу било jе преко два милиона предмета.

– У првостепеном поступку, ефикасност рjешавања управних предмета jе на нижем нивоу у односу на 2019. годину. На ефикасност рада администрациjе неспорно jе утицала епидемиjа изазвана корона вирусом, али и други фактори коjи захтиjеваjу предузимање мjера ради унапређња ефикасности рада органа у рjешавању управних ствари, наводи се у документу.

Навео је да је посебно проблемтична некомпетентност управног кадра коjи продукуjе спорове.

– Колико имамо импровизациjе у том погледу сасвим се jасно може закључити из последњег годишњег извештаjа министарства jавне управе коjи jе идентификовао да "теориjску ефикасност управе", да другостепени државни органи у претходноj години, риjешили су 96 одсто, а локлани органи управе 98 одсто управних предмета по жалбама грађана. Jош само да нађемо неког грађанина или jавног субjекта коjи може да повjеруjе у тако "идеалне" податке и тако "иделану" управу ?, истиче професор Блажић.

Према његовим ријечима, ниjе изненађење да претходне реформе jавне управе нијесу дале очекиване резултате а нарочито последња реформа коjа jе оциjењена са наjнижом оцjеном, jер црногорска управа ниjе имала очигледно ни политичке подршке а ни приближне професионалне капацитете да је спроведе.

– Чак и ово што jе урађено у "реформском" домену мену легислативе у погледу правног положаjа jавне управе и недовољно разумиjевање правног статуса државне управе и не малог броjа субjеката недржавне управе, униjело jе потпуну конфузиjу у организационом али и функционалном положаjу jавне управе, што се евидентно може закључити само на основу нормативне анализе закона о државноj управи и закона о државним службеницима и намjештеницима. Ни упозорења правничке jавности на недоследност концепта и миjешање правног положаjа институциjа jавног права нису дале резултате. Jош увиjек наш правни систем не уочава статусне разлике субjеката jавног права и њихову класификациjу. Последица таквог стања jе неуређен систем недржавне управе, осим локалне самоуправе коjа jе такође озбиљно урушавана од 2009.године, централизациjом кроз материjалне законе, што jе свакако неприхватљиво са аспекта Европске повеље о локаланоj самоуправи. У том контексту и након више реформи од 2002. године, ни данас наш правни систем нема подсистемске законе о jавним службама, а друштвених нити привредних дjелатности. Такође, ни данас немамо системског закона о jавним агенциjама и другим jавним тиjелима, али зато имамо потпуну конфузиjу у њиховим правним статусима. Посебан проблем jе веома споран концепт Закона о државним службеницима и намjештеницима и његова селективна примjена на субjекте jавног права недржавне управе, посебно на неке jавне агенциjе и тиjела, изјавио је Блажић.

Наглашава да се озбиљна стратегиjа не може радити без озбиљне функционалне али и организационе и кадровске анализе свих елемената jавне управе.

– Јер управо анализа постоjећег стања треба да да jасну слику стања и проблема коjе треба рјешавати новим стратегиjама. Колико ми jе познато, за разлику од досадашњих стратегиjа коjе су припремане на основу детаљниjих анализа поjединих сегмената jавне управе, у овоj ситуациjи нисам примиjетио да су рађене детаљне организационе и функционалне анализе ниjедног сегмента jавне управе, већ стратегиjа углавно садржи више статистичке податке али не идентификуjе проблеме и њихове узроке коjе треба рjешавати. Описна методологиjа и начин рада стратегиjе jасно указуjе да су на њоj доминантно радили спољни експерти уз резерву колико су они могли радити садржински услед недостатака анализа сваког сегмента jавне управе, jер иста доминатно почива на докуметима СИГМА и других међународних организациjа о Принципима jавне управе, што jе само оквир за конкретниjу израду наше стратегиjе прилагођене условима Црне Горе. У таквом контексту професионално не очекуjем боље резултате реформе од досадашњих – закључује Блажић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

22. maj 2022 17:08