Уставни суд ради са пет судија јер је почетком године двоје пензионисано (архива) / фото: Лазар Ружић
27/06/2021 u 14:00 h
Milan SekulovićMilan Sekulović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Пред судијама Уставног суда 3.558 неријешених предмета

Број предмета ће убудуће сигурно расти, те стога треба дефинитивно размишљати о повећању персоналних капацитета Уставног суда, оцијенио је за "Дан" предсједник Адвокатске коморе Здравко Беговић

Уставни суд Црне Горе на крају 2020. имао је 3.558 нериjешених предмета, што представља повећање за 3,7 одсто у односу на 2019. годину, када jе на краjу извjештаjног периода остало нериjешено 3.426 предмета, одсносно уставних жалби и иницијатива за оцјену уставности правних аката. У извјештају о раду Уставног суда, у који је "Дан" имао увид, наводи се да статистички подаци, такође из 2019. када jе броj нериjешених предмета био 37 одсто већи него на почетку 2018. указуjу да jе оптерећење суда нериjешеним предметима последица вишегодишњег повећања прилива предмета, jер из структуре нериjешених предмета по годинама произилази да наjвећи броj предмета чине нериjешени предмети из 2019. и 2020. године и то 2.672 предмета.

Правници указују да превелики број неријешених предмета пред Уставним судом не улива правну сигурност грађанима, с обзиром на то да се годинама чека рјешавање неких питања која су јако битна за велики број људи. Предсједник Адвокатске коморе Здравко Беговић каже да оволики заостатак у раду Уставног суда даје за право да се размишља о повећању броја судија највише судске инстанце, јер грађанима је он нада за остваривање права која сматрају да нијесу остварили у редовним судовима. Каже и да је Уставни суд једна од степеница за тражење правде пред Европским судом за људска права у Стразбуру, те отуда велико оптерећење.

– Број предмета ће убудуће сигурно расти, те стога треба дефинитивно размишљати о повећању персоналних капацитета Уставног суда – изјавио је Беговић за "Дан".

Поручује да вјерује да је Уставни суд лани радио колико је могао, али и да је неспорна чињеница да резултати нијесу задовољавајући.

Мање ријешених, него примљених предмета

У Извјештају Уставног суда се наводи да је лани риjешено мање предмета него што их jе у истоj години примио, иако jе укупан броj предмета коjи су у наредну годину прениjети као незавршени незнатно смањен. Укупан броj завршених предмета у 2020. години jе 1.324, а Уставни суд jе у истом периоду примио 1.456. Броj риjешених предмета у поступку по уставним жалбама у 2020. години већи jе за шест одсто у односу на претходну годину.

– Поред тога, опредjељење Уставног суда да по подниjетим уставним жалбама поступа, приjе свега, према редоследу њиховог приjема имало jе за резултат смањење броjа предмета из раниjих година. Из области контроле уставности и законитости општих правних аката у извjештаjноj години риjешен jе 51 предмет, мање у односу на претходну годину када jе било 97 риjешених предмета. Уставни суд се у 2020. у контексту кризе изазване пандемиjом вируса ковид-19 бавио се веома сложеним предметима, у коjима jе оспорен велики броj мjера за спречавање уношења у земљу, сузбиjање и спречавање преношења новог вируса корона – закључује се у извјештају.

Адвокат Есад Булић каже да би прије као грађанин коментарисао број неријешених предмета, него као адвокат, јер би ипак као професионалац требало дубље да сагледа ситуацију. Он наводи да је увијек сваки предмет прича за себе, па не треба олако давати судове, без темељне анализе.

– Забрињавајуће је да Уставни суд има толико неријешених предмета, али треба видјети о чему се ради. Да ли та ситуација због мањка судија, мада су то предмети из 2020. када су имали свих седам, или због мало савјетника? Такође, питање је и колико су лани радили услед здравствене кризе, колико је људи било на боловањима? Тако да их не бих осуђивао, али ни афирмисао јер толико људи чека на рјешавање сигурно битног питања за њих – истакао је за наше новине Булић, додајући да ништа није црно-бијело у животу.

– Јако сам дуго у адвокатури и судству, са судовима радим 35 годинама. Број запослених је јако битан, какви су предмети, постоје ли неки интерни услови за рјешавање... Иако статистика није ни мало весела, у Уставном суду ипак бирам да вјерујем да није због нерада – закључује Булић.

Иначе, Уставни суд од почетка године ради са пет судија јер је почетком године двоје пензионисано што додатно угрожава ажурност највише судске инстанце. Још је неизвјесно када ће двоје судија бити изабрано.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

12. septembar 2021 16:02