Специјално државно тужилаштво реаговало је поводом медијских текстова у вези извјештаја ДРИ.
Реаговање СДТ-а:
Ради правилног и објективног информисања јавности поводом текстова који су објављени на електронским порталима у вези са Извјештајем ДРИ о финансијској ревизији и ревизији правилности пословања тужилаштва за 2020. годину, желимо да укажемо да се од стране одређених електронских медија још једном манипулише чињеницама и подацима када је у питању рад Специјалног државног тужилаштва, па и у овом сегменту, када се кроз негативан контекст покушавају Главном специјалном тужиоцу спочитавати одређене радње које нису у складу са његовим овлашћењима, нити подацима садржаним у Извјештају ДРИ.
На почетку, није правилно тумачење у дијелу у коме се наводи да је ревизијом утврђено да је тужилаштво плаћало специјални додатак запосленима које то право остварују по основу Одлуке о специјалном додатку у висини од 45% основне зараде, без умањења додатка по основу других додатака на зараду коју су запослени остваривали у истом мјесецу, што није у складу са чланом 12 Одлуке о специјалном додатку којим је прописано да ако запослени који су остварили специјални додатак на зараду остварују и право на додатке из члана 15 став 1 тачка 1, 2 и 5 Закона о зарадама запослених у јавном сектору, специјални додатак се умањује тако што укупан износ додатака по свим основама не може бити већи од 45% њихове основне зараде. Ово имајући у виду да је важећим Законом о зарадама запослених у јавном сектору у члану 19 прописано да запослени може остварити додатак на основну зараду по основу члана 17 и 18 овог закона највише до 45% висине основне зараде, а чланови 17 и 18 прописују додатак за обављање послова на одређеним радним мјестима односно специјални додатак. С тим у вези, додаци по основу зараде по чл.15 важећег закона као што су додатак за рад ноћу, рад у дане државног или вјерског празника, и рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), додатак за дежурство и приправност нијесу обухваћени претходно поменутим чланом 19 Закона о зарадама у јавном сектору. У овом дијелу сматрамо битним да укажемо да је првобитним законским рјешењем чланом 19 било прописано да запослени може остварити додатак на основну зараду по основу из чл.16, 17 и 18 овог закона највише до 45% висине основне зараде, па је препозната мањкавост овог рјешења садржаног у чл.19, те је измјенама и допунама закона иста отклоњена. Подзаконски акти у односу на ову правну ствар још увијек нијесу усклађени са измјенама и допунама Закона о зарадама запослених у јавном сектору, а закон као правни акт, што је сигурно познато и ДРИ, акт је веће правне снаге од Одлуке о специјалном додатку који је подзаконски акт који доноси Влада ЦГ, те самим тим Закон о зарадама у јавном сектору има супрематију над истом.
Сматрамо битним да истакнемо да се Специјално државно тужлиаштво, обратило Тужилачком савјету у новембру 2020.године, са захтјевом за достављање мишљења, имајући у виду одредбе Закона о раду и Закона о обавезном здравственом осигурању, ради тумачења да ли запослени у Специјалном државном тужилаштву за вријеме привремене спријечености за рад по разним основама, за вријеме породиљског и родитељског одсуства имају право да примају специјални додатак који представља додатак по основу зараде, који је у том правцу дао одговарајуће тумачење.
Надаље, када су у питању исплате додатка на зараду по основу дежурства и приправности није тачно да је овај додатак исплаћиван без правног основа, јер се сходно Закону о државном тужилаштву и Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији државног тужилаштва регулише да се ради ефикасног вршења послова, а посебно ради вршења послова извиђаја, истраге и других неодложних послова везаних за могуће извршење кривичних дјела и других кажњивих радњи организује дежурство, које се обавља по одговарајућем редосљеду и утврђује за сваки мјесец појединачно, па је питање исплате додатка по овом основу регулисано законским одредбама. У том правцу изостала је реакција надлежних органа у усаглашавању подзаконских аката са измјенама и допунама Закона о зарадама запослених у јавном сектору и поред више иницијатива упућених од стране синдикалне организације Управе и правосуђе, чија је грана Синдикална организација државног тужилаштва.
Иако на порталима нијесу објављени подаци о којим се тужилаштвима ради, истичемо да у Специјалном државном тужилаштву, у извјештајној периоду, није било запослених који су ангажовани по основу уговора о допунском раду, док када су у питању уговори о дјелу наводимо да је на радном мјесту курира до повратка радника са боловања запослено једно лице, а на радном мјесту самостални референт – записничар-оператер запослена су три лица. Када су у питању самостални референти – записничари – оператери важно је да наведемо да је сходно важећем Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Специјалном државном тужилаштву прописано шест радних мјеста самостални референт – записничар – оператер, а истим правилником утврђен је број специјалних тужилаца укључујући и Главног специјалног тужиоца (10+1). Како је сада важећи Правилник измијењен у дијелу броја специјалних тужилаца који је са десет повећан на дванаест и Главни специјални тужилац, а такође је у извјештајном периоду у Специјално државно тужилаштво на рад био упућен и одређени број државних тужилаца из других државних тужилаштава, то је било неопходно да се за ове специјалне тужиоце и за упућене државне тужиоце обезбједе записничари ради стварања услова за обављање редовних послова и задатака.
У Извјештају ДРИ такође се истиче да је тужилаштво увећало зараду за рад за вријеме државних и вјерских празника без доношења одлука о организовању рада у том периоду, па напомињемо да је динамика рада државног тужилаштва таква да се не може унапријед предвидјети одређени кривично правни догађај и да ли ће се он десити у вријеме државног или вјерског празника, па у том правцу одлуке о организовању рада у том периоду нијесу могле бити планиране нити донијете унапријед.
Када су у питању неправилности које се односе на путне налоге које су анализиране предметним извјештајем, што се тиче Специјалног државног тужилаштва сви путни налози су уредно предати, путни трошкови тачно и уредно правдани, а вишак новчаних средстава претходно узетих као аванс враћени надлежној рачуноводственој служби тужилаштва. У вези истакнутих навода који се односе на набавку горива преко дозвољеног лимита Специјално државно тужилаштво није у извјештајном периоду прекорачило лимит који је утврђен Интерним правилом за потрошњу горива за коришћење службених возила.
Коначно, када је у питању добијено негативно мишљење на ревизију правилности пословања и условно мишљење на финансијско пословање из Извјештаја ДРИ, напомињемо да је ради професионалног обављања стручних, финансијских, административних, информатичких, аналитичких и других послова образован Секретаријат Тужилачког савјета као стручно тијело у чијој надлежности је обављање горе наведених активности.
