Илустрација / - PEXELS-ANETE-LUSINA-5723194
24/10/2021 u 15:39 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Системске промjене битниjе од висине казне

Адвокат Маја Живковић и директорица Удружења Родитељи Кристина Михаиловић сматраjу да jе оправдана одлука Одбора за родну равноправност да подржи измjене Кривичног законика, коjим су предвиђене строже казне за дjела против полне слободе дjеце и немоћних

Системске промjене битниjе су од висине санкциjе у превенциjи кривичних дjела против полне слободе дjеце и немоћних, оциjениле су адвокатица Маjа Живковић и извршна директорица удружења Родитељи Кристина Михаиловић.

Оне сматраjу да jе оправдана одлука Одбора за родну равноправност да подржи измjене Кривичног законика, коjим су предвиђене строже казне за дjела против полне слободе дjеце и немоћних.

Живковић jе агенциjи МИНА казала да Црну Гору карактерише блага казнена политика, па изречена санкциjа често не одговара тежини учињеног кривичног дjела.

“Налазим за оправдано предвиђање строжих санкциjа за кривична дjела против полне слободе. Пракса jе показала да систем не функционише добро, за шта су прописане санкциjе само jедан од проблема, можда не и главни”, рекла jе Живковић.

Она jе навела да се мора детаљно анализирати стање и поступање укључених органа, како би се њихова увезаност побољшала, али и како би ти органи сами радили на на превенциjи и адекватниjем дjеловању.

“Не може се очекивати да само санкциjе буду од значаjа за специjалну и генералну превенциjу, већ државни органи мораjу препознати и своjу улогу и почети да дjелуjу на више поља”, сматра Живковић.

Како jе навела, пракса jе показала да, у већини случаjева, распон санкциjа ниjе био адекватан, а постоjи проблем и у препознавању олакшаваjућих и отежаваjућих околности.

“Често дешава да суд, особи коjа jе извршила обљубу над дjететом, као олакшаваjућу околност нађе то што та особа има дjецу, а збиља jе упитно може ли се ова околност третирати као олакшаваjућа”, казала jе Живковић.

Према њеним риjечима, пооштравање казнених мjера не доприноси превенциjи у значаjном проценту.

“Jедан од проблема jе непостоjање могућности за адекватан рад са жртвама и починиоцима, како би се помогло и jеднима и другима”, казала jе Живковић.

Она сматра да би требало размотрити законска рjешења других земаља, као што jе изрицање мjера забране починиоцима.

“Примjера ради, забране приближавања неким мjестима гдjе бораве дjеца, забране рада са дjецом, све зависно од конкретног случаjа”, додала jе Живковић.

Она jе оциjенила да провjеравање осуђених, уз поштовање њихових права и уз могућност укидања провjера када се процjени оправданост, може бити од помоћи и самом осуђеном.

Михаиловић jе агенциjи МИНА казала да jе одлука Одбора за родну равноправност дуго очекивана.

“Ми већ предуго чекамо да се Скупштина и Пленум изjасне по том питању. Надам се да ће се што приjе изjаснити Одбор за правосудни систем и да ћемо што приjе имати и коначну одлуку Парламента да се пооштри казнена политика”, рекла jе Михаиловић.

Она jе додала да jе предлог измjена закона стигао у Парламент у jуну, од када се чека усваjање.

“Заиста предуго за тако важну ствар а то jе, у ствари, само први корак ка стварању амбиjента коjи штити дjецу, односно кажњава и евидентира починиоце”, оциjенила jе Михаиловић.

Она сматра да предложено законско рjешење само по себи не може значаjно утицати на превенциjу тих кривичних дjела, већ да се мораjу предузети броjне друге активности.

Како jе навела, казнену политику у одређеним сегментима треба jош пооштрити, а мора се jош доста тога урадити, почев од адекватног регистра.

„Онда се неће дешавати да неко ко jе већ осуђиван, након што уради слично дjело буде осуђен прекршаjно на два мjесеца”, сматра Михаиловић.

Она jе казала да jе важно надзирање особа коjе служе казну, као и укидање новчаног санкционисања за таква кривична дjела.

“Има jош ствари коjе би морале да се миjењаjу и подразумиjеваjу, као што jе немогућност изрицања олакшаваjућих околности за ова дjела”, оциjенила jе Михаиловић.

Она jе рекла да су понуђене измjене боље него законско рjешење коjе jе на снази, али и да постоjи проблем у спровођењу актуелног Кривичног законика.

“Да су за поjедина дjела досуђиване максималне казне, или чак казне коjе су на оптималном нивоу, било би и сада могуће рећи да имамо казнену политику коjа ниjе тако лоша”, сматра Михаиловић.

Она jе истакла да су у судскоj пракси до сада често прописиване казне коjе су испод законског минимума.

“Кад би се и ова постоjећа законска рjешења примjењивала како треба, могло би се рећи да те казне и ниjесу толико ниске, иако смо, наравно, потпуно сагласни да им треба промjена”, казала jе Михаиловић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

27. novembar 2021 18:12