У Митрополији црногорско-приморској сматрају да се Престоница неуставно мијеша у црквена питања

Закључци Скупштине Престонице нијесу у духу промовисања слободе вјероисповијести у име које су наводно донијети, оцијенио је протојереј у Митрополији црногорско-приморској Игор Балабан. Скупштина Престонице Цетиње гласовима владајуће већине ДПС–СД, опозиционог СДП-а, те гласом одборника Грађанског покрета УРА Слободана Шола Јанковића усвојила је иницијативу групе грађана којом се Цетињски манастир уступа ЦПЦ. Балабан каже да закључци Скупштине Престонице представљају груб и неуставан начин мијешања грађанских власти у питања која се тичу исповиједања вјере и унутрашњег поретка православне цркве.

– Непримјерено је, незаконито и на крају очигледно недобронамјерно да Престоница користи упис из 2005. године, којим је неуставно постала титулар права својине на читавом градском грађевинском земљишту Цетиња, па и на земљишту приватних власника, не само на манастирском, покушавајући да располаже манастирским вјерским објектима и арбитрира ко ће да служи у њима, иако, чак и по оваквом неуставном упису, не полаже баш никакво право на њих. У полумиленијумском трајању Цетињског манастира, ниједан орган власти, до овога сазива локалног цетињског парламента и већине која је изгласала пропали неуставни и дискриминаторни закон о (не)слободи вјероисповијести 2019. године, није тврдио да су вјерски објекти у државној својини. Комунистичке југословенске власти никада нијесу доводиле у питању црквено власништво над Цетињским манастиром и другим вјерским објектима, иако су национализацијом од Цркве одузели мноштво земље и других не-вјерских објеката – наводи Балабан.

Он истиче да закључци цетињског парламента, без икакве сумње, служе само у сврху остваривања партикуларних идеолошко-политичких интереса и не доприносе напретку наше државе и унапређењу вјерских и људских права.

– Уколико се данас на овако дрзак начин дира у својину Цркве, по чему ће сјутра било који други грађанин бити сигуран да неће бити угрожена и његова својинска и друга основна људска права. Пут до демократије не смије да буде поплочан драстичним кршењем вјерских права у којем правцу, у случају Цетињског манастира, већ закорачио цетињски парламент. Сви православни вјерници су, као и досад, без обзира на било каква лична својства, добродошли у Цетињски манастир и у сваки други вјерски објекат у својини Митрополије, али цетињски парламент нити било који други државни орган нема никакву надлежност да одлучује о томе ко ће у вјерским објектима вршити вјерске обреде, будући да је то питање једно од основних обиљежја заштите слободе вјероисповијести и организованог исповиједања вјере – каже Балабан.

Балабан додаје да је добро да је цетињска скупштина ипак намјерила, судећи по закључцима, да се наводна својинска права Престонице утврђују преко надлежних државних органа.

– За такву активност извршне локалне власти су непотребни било какви закључци Скупштине. Градоначелник и остали локални органи су дужни да се старају о тој имовини и без скупштинских одлука. Ваљда је то позивање на правне процедуре крај насилном покушају атака на манастир и свакодневном вријеђању који доживљавају монаси Цетињског манастира и њихови гости. Цетињски манастир је био и остао својина Цркве, баш онако како је то завјештао његов оснивач Иван Црнојевић, потврдили његови насљедници, све до књаза Николе Петровића Његоша. Немамо сумње да ће се то показати у сваком непристрасном поступку који евентуално буде покретала Престоница – закључује Балабан.