Починиоци породичног насиља у Црној Гори углавном се кажњавају условним и новчаним казнама, а много рјеђе затворским, што указује на благу казнену политику, показала је Анализа одлука судова за прекршаjе, са освртом на праксу омбудсмана и Европског суда за људска права. Иако се у анализи истиче да се ниво образовања, материјални статус и незапосленост не могу сматрати директним узроком насиља, ипак је примјетно да је већина лица оглашених кривима за насиље углавном долазила из социјално угрожених и мање образованих друштвених група.
Омбудсман у анализи указује да је у Подгорици подносилац захтjева за покретање прекршаjног поступка у односу на сваку осуђујућу пријаву била полиција, а не сама жртва, те истичу да ова чињеница говори о томе да жртве насиља у породици ниjесу упознате са могућношћу да саме покрену прекршаjни поступак. Када се поступак покрене, свега петина буде затворских казни, а превладавају новчане и условне осуде.
– Ако се има у виду чињеница да jе из године у годину све већи броj приjава у овоj области, те да jе пред судовима за прекршаjе на предметима из области Закона о заштити од насиља у породици у 2019. години било у раду 2.059 предмета, 1.972 предмета у 2018. години и 1.790 предмета у 2017. може се закључити да се ради о благоj казненоj политици. Сматрамо да jе управо због евидентне учесталости насиља неопходно да се овоj негативноj друштвеноj поjави посвети већа пажња и да услиjеди снажниjа координациjа органа и служби коjе поступаjу у случаjевима насиља, као и строжа казнена политика коjа поред заштитних мjера, практикуjе пропорционалне и одвраћаjуће санкциjе за починиоце насиља – истакнуто је у анализи.

Иако подаци показују да је највише окривљених било слабог имовног стања, у документу се наводи да би овакав закључак био неодржив при чињеници да у великом броју предмета нема података о имовинском стању.
Директорица Центра за женска права Маја Раичевић каже у изјави за „Дан” да и они запажају да полиција подноси највећи број пријава због насиља, па се оправдано поставља питање да ли жртве имају информацију о правима на бесплатну правну помоћ и покретање прекршајног поступка. Истиче да је ипак добро да је полиција проактивна и да жртве нијесу препуштене себи самима.
– Када говоримо о казненој политици, она је неоправдано блага, јер у 2020. од 2.133 предмета имамо казне затвора само у 83 или четири одсто казни. Такође, мало је и заштитних мјера које се изричу, а оне су кључ у превенцији понављања насиља – оцјењује Раичевићева.
На питање о повезаности насиља са сиромаштвом и мањим степеном образовања, Раичевићева каже да те ствари не треба доводити у везу, јер жртва може бити било ко.
– Насиља има и у богатим и сиромашним породицама, као и у образованим и мање образованим. Ипак, примјећујемо да код образованијих насилника постоји већа способост манипулације и начина да избјегну казне – закључује она.