Православни хришћани обиљежавају Велики петак, дан страдања и распећа Исуса Христа. Велики петак се не слави, он се сматра даном жалости. Према устаљеној традицији, васкршња јаја се боје на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости. На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата.
Оптуживши га да је подстицао побуну, Исуса изводе пред суд римском префекту Понтиjу Пилату. У „Религијском појмовнику“, који је издало Министарство за људска и мањинска права 2019, социолог религије Владимир Бакрач пише да Пилат ниjе журио са осудом, напротив, желио jе да спасе Исуса. Међутим, да би поjачали срдитост и неповjерење римских власти, Исусови неприjатељи га оптужише да се представља као „краљ jудеjски” и као бунтовника против државе. На питање Пилатово да ли jе истина да jе он цар, Исус одговори: „Царство моjе ниjе од овога свиjета; када би било од овога свиjета царство моjе, слуге моjе би се бориле да не будем предан Jудеjцима; али царство моjе ниjе одавде. Ти кажеш да сам jа цар.” Како ниjе нашао никаву кривицу, Пилат након шибања одлучи да пусти Исуса.
У том тренутку, поред Исуса jе био Варава. Обичаj jе био да се jедан пусти на слободу, због Пасхе, па Пилат упита Jудеjце: „Хоћете ли да вам пустим цара jудеjскога” (18,39), међутим, народ изабра разбоjника Вараву (18,40). Jудеjци повикаше да се свако ко се за цара представља противи ћесару. Плашећи се реакциjе народа, Пилат одлучи да Исуса преда онима коjи су тражили његову смрт на крсту (19,8). Разапињање на крсту jе био симбол срама, намиjењено наjтежим преступницима. Оплели су му виjенац од бодљикавог трња и ставили му га на главу. Онаj ко jе био осуђен казном на разапињање, морао jе сам да носи своj крст. Како jе био тjелесно слаб и изнужден, Исус ниjе могао да носи крст, па му jе пришао Симон из Кирине да помогне.
Да Исус ниjе разапет на крсту на брду Голгота, не би била испуњена старозавjетна пророчанства. У Исусовом распећу, а потом и смрти, препознаjемо откупљење за људе: он jе живио и умро за друге.