Александар Дамјановић / ALEKSANDAR DAMJANOVIC-IVAN PETROVIC-IPE

Дамјановић: Тужилаштво да хитно одблокира 30 милиона од е-комерца

Тренутна посљедица jе да та средства jош ниjесу приход државног буџета jер су „заробљена“ на прелазном рачуну код суда, док се билансно воде као нови порески дуг, чиме jе постоjећи порески дуг увећан за нешто више од 30 милиона еура. Очекујем да се то питање брзо ријеши, казао је Дамјановић

Питање блокаде 30 милиона еура од стране Специјалног државног тужилаштва у оквиру истраге о пословању Атлас банке и услугама е-комерца једно је од приоритетних са којима сам се сусрео и захтијева хитно рјешавање, казао је у интервјуу за „Дан” вршилац дужности директора Управе прихода (УП) Александар Дамјановић. Истакао је да се постојећим законским оквиром може опорезивати нелегално стечена имовина, али да се ипак нада новом закону о опорезивању нелегалне имовине, којим ће се вишеструко повећати пореске стопе по том основу.
• Шта jе са 30 милиона коjе jе Специjално државно тужилаштво блокирало у афери „Атлас” и да ли сте о томе разговарали са специjалним државним тужиоцем Миливоjем Катнићем?
– То питање jе jедно од приоритетних са коjим сам се срео и коjе захтиjева хитно рjешавање. С jедне стране, имамо завршен цjелокупан поступак унутар, тада Пореске управе, сада УП, у смислу евидентирања и наплате овог износа новца, а, с друге стране, привремену мjеру донесену у поступку коjи се, у том jавности добро познатом случаjу, води у тужилаштву. Већ сам имао састанак са специjалним државним тужиоцем Миливоjем Катнићем у правцу рjешавања овог питања. Очекуjем да се то питање брзо риjеши, приjе свега jер се ради о интересу државе. Тренутна посљедица jе да та средства jош увиjек ниjесу приход државног буџета jер су „заробљена“ на прелазном рачуну код суда, док се билансно воде као нови порески дуг, чиме jе постоjећи порески дуг увећан за нешто више од 30 милиона еура.
• Да ли се постоjећим законским оквиром може опорезивати нелегално стечена имовина и да ли jе реално очекивати 20 милиона еура по том основу, што jе предвиђено Предлогом закона о буџету?
– Свакако да постоjећи законски оквир даjе простор за опорезивање, и у том смислу ће се покренути одређене активности. Надам се и да ћемо убрзо видjети у парламенту предлог закона о опорезивању нелегалне имовине, као своjеврсни лекс специјалис, како би се што приjе кренуло у реализациjу овог, не само важног предизборног обећања већ и елементарно неопходне праксе. Тако би се jедном заувиjек послала порука да се нико никада више некажњено не може богатити на грбачи државе отимањем државне имовине, што у преводу значи преко леђа наjвећег диjела грађана коjи посjедуjу малу или осредњу имовину и остваруjу мале или осредње приходе. Законска рjешења свакако мораjу бити у складу са наjављеним буџетским проjекциjама.
• Колико износи порез на нелегалну имовину и да ли ће се таj порез повећавати?
– Идеjа jе да пореска стопа за опорезивање нелегалне имовине буде вишеструко већа од постоjећих пореских стопа. Постоjе и неки упоредни примjери коjи указуjу да су ове пореске стопе изузетно високе. Какав ће бити коначан став законодавца видjећемо, али те стопе мораjу кореспондирати са планираним приходом буџета у текућоj години, као и са дефинисаним циљем концепта опорезивања нелегалне имовине.

Вјештачки умањивали дуг

• Колико износи порески дуг, према последњим подацима, и да ли jе и колико од тога дуга наплативо?
– На краjу 2019. године порески дуг jе износио 378 милиона еура, не рачунаjући дуг по основу замрзнутих 30 милиона еура у случаjу е-комерца. Прелиминарни подаци указуjу да jе порески дуг у прошлоj години порастао на 460 милиона еура.Таj раст кореспондира са падом привредне активности у протеклоj години, што може бити само дjелимично оправдање раста пореског дуга. Из овог дуга су искључени дугови државних органа, нереализована преусмjерења и обрачунате камате у стечаjним поступцима, па се може рећи да се ради о тзв. нето пореском дугу унутар коjег се може и мора наћи простор за што већу наплату. Желио бих да истакнем да jе порески дуг на jедан, могу рећи необичан начин, вjештачки умањен тиме што jе из биланса дуга искњижено само током 2020. године више од 20 милиона еура, коjе су дуговала 782 пореска обвезника. Од започињања „искњижавања“ дуга обвезника коjима jе рjешењем Привредног суда окончан стечаj, чак 150 милиона еура jе искњижено из биланса и на таj начин jе постоjећи порески дуг умањен. Имаjући у виду одредбе члана 71 а Закона о порескоj администрациjи коjи прецизно прописуjе како престаjе пореска обавеза, биће занимљиво разjашњавање овог „раскњижавања“,односно како су окончавани стечаjни поступци, а да се узгред „отписивао“ порез jер та операциjа нема своjе законско упориште. Надам се да ће се ова проблематика наћи на тапету одговорних институциjа и да ће се заузети став по овом питању веома брзо.

• Претходних година било је доста приче о порескоj полициjи. Какав jе Ваш став о томе и да ли ће Управа прихода формирати пореску полициjу и коjа ће бити њена улога?
– Идеjа о формирању пореске полициjе ниjе нова. О њоj се расправља шест-седам година и стекли су се услови да се донесе одлука по том питању. Наравно, важећи Закон о порескоj администрациjи би било неопходно измиjенити, као и jедан броj других закона, попут ЗКП-а, па jе на законодавцу да донесе одлуку. Са стране УП, истичем да jе у свjетлу очекивања да ће се кренути са наjављеним проjектом испитивањем пориjекла имовине, односно увођења додатног пореза на тзв. екстрапрофит, битно оjачати постоjеће капацитете УП у диjелу инспекциjских послова и у диjелу овлашћења инспектора задужених за контролу пореских обвезника. Да ли ће адекватан одговор на те изазове бити формирање пореске полициjе или алтернативно, формализациjа међусекторске сарадње гдjе би се послом провjере имовине, односно пореског статуса бавили, рецимо, заjеднички тимови састављени од инспектора УП и припадника Управе полициjе коjи се баве спречавањем прања новца и привредним криминалом, остала jе дилема коjа се брзо мора рjешавати. У сваком случаjу одлуку jе неопходно дониjети брзо, а УП jе у том правцу већ иницирала неопходне активности.

Подстанари код пореског обвезника

• Какво сте стање затекли у Управи прихода?
– Желио бих да истакнем да ме jе дочекало то да jе дио УП „подстанар”, односно да закупљуjе простор за рад код пореског обвезника, што jе апсолутно неприхватљиво и своjеврсни jе сукоб интереса. Већ су предузете активности да се то стање измиjени. Два кључна принципа коjа сам изнио колегама, и коjима ћемо се, очекуjем то, водити у раду нове УП, биће апсолутна деполитизациjа и апсолутно неселективни приступ, односно, jеднак однос према свим пореским обвезницима, физичким и правним лицима.

• Како тече примjена Закона о фискализациjи?
– До почетка примjене овог закона остало је мање од два мjесеца и УП у сарадњи са привредним субjектима чини максималне напоре да та примjена отпочне без проблема и у старту обухвати наjвећи броj обвезника фискализациjе. У Скупштини сам као посланик, приликом расправе о закону истакао да jе првобитни рок кратак, не омогућава вриjеме за адекватну припрему за фискализациjу, како државе, односно УП, тако и привреде. Таj првобитни рок jе срећом де факто два пута помjерен, чиме се оставио довољан простор да се у оваj процес крене. Изговора за даље одлагање нема и овим путем апелуjем на све учеснике тог процеса да се интензивираjу напори за успjешну примjену закона.
Д.М.