Tvrdi da nema nikakav interes da investira u poslove u Crnoj Gori, ali da će u slučaju potencijalne gradnje sve raditi u skladu sa željama lokalne zajednice. Vlasnik Emar propertisa i Igls hilsa izjavio je i da je napravio grešku kada se prijavio na tender za zakup plaža u Ulcinju, nakon čega je odlučio da ih vrati lokalnoj zajednici jer ne želi da se bavi tim poslom. Kompanija Igls hils Montenegro prijavila se na tender za devet plaža u Ulcinju.

– Nemam namjeru da ulažem u Crnu Goru. Nemam nijedan projekat u Crnoj Gori i svi mogu da se opuste – rekao je Alabar na konferenciji o razvoju nekretnina RE:D, koja je juče počela u Podgorici, a završava se danas.

Istakao je da njegova kompanija trenutno radi u 18 zemalja, da su projekti vrijedni 55 milijardi, da posjeduje preko 90 hotela i da zapošljava preko 200 hiljada ljudi.

Iako nema projekat u Crnoj Gori i, kako je kazao, nema namjeru da ulaže, predstavio je ideje šta bi sve trebalo da sadrži projekat na jugu zemlje. Takođe je kazao da ne bi volio da kupuje zemlju na kojoj bi sproveo projekat, već da voli da radi po sistemu zajedničkog ulaganja (joint venture) sa vlasnicima zemlje.

Sa konferencije

foto: Srđan Boljević, Dan

– Uzmem zemlju, otvorimo zajedničku kompaniju, procenat od profita ide vama, imate mjesto u odboru direktora, gledate kako ide prodaja. Vrijednost vašeg zemljišta raste zajedno sa projektom, zajednički smo vlasnici i zato volim sistem zajedničkog ulaganja. Može da bude 50 odsto vlasništva moje i vaše, može i 60 odsto vaše, 40 odsto moje, ali dajte mi da upravljam projektom, jer znam kako se to radi – kazao je Alabar.

Alabar: Radim u skladu sa pravilima, ne preuzimam plaže

Kada su u pitanju ideje, istakao je da potencijalni projekat na jugu zemlje treba da ima parkove, igrališta za djecu, tehnološki unverzitet, konferencijski centar, koji je posebno bitan kada nije ljetnja sezona, plažne barove, veliku međunarodnu marinu, hotele i hotelske apartmane, restorane, socijalne stanove, sportske terene i mali aerodrom. Naglasio je i da žele lokalne biznise u svim projektima i da za sve vezano u Crnoj Gori žele savjete, a ne bespotrebne kritike.

– Plaćam poreze i gradim. Ako dobijem šansu, želio bih da radimo i gradimo zajedno i da pozovem lokalne biznise i zajednice da poslujemo zajedno. Naravno, ako dobijemo projekat – kazao je Alabar i dodao da su želje lokalne zajednice na prvom su mjestu.

On je saopštio da ne želi da uzima plaže, već da one treba da budu javne i pripadaju građanima.

– Dobar investitor treba da uzme manji dio plaže, koji je dozvoljen planskom dokumentacijom, nakon čega može raditi procjenu da li efekti projekta odgovaraju zajednici ili u startu odustati – ako to ne žele – objasnio je Alabar.

(VIDEO) Ćalović: Alabar besplatno može da dobije samo šaku crnogorske zemlje, i DPS bio transparentniji

Tvrdi da će novac u slučaju njegovog ulaganja dolaziti iz provjerenih banki i da želi partnerski odnos – bez kupovine i prodaje zemljišta.

– Vjerujem da ugovor između investitora i vlasnika mora biti jasan, u slučaju da ne bude izgradnje, zemljište se vraća vlasniku. U Egiptu imam 12.000 investitora, a u Dubaiju 52.000. Pozivam lokalne investitore da stvorimo kompaniju zajedno ako bude ulaganja u posao u Crnoj Gori – rekao je Alabar i dodao da svi koji žele i podržavaju ideju mogu uložiti novac.

Poručio je i da ulaganja neće biti ako ne postoji dobra ponuda za projekat i podsjetio da međudržavni ugovori za zemlje EU važe po procedurama Bečke konvencije iz 1969. godine. Podsjetio je da Italija ima međudržavni sporazum sa Kinom, a Portugal sa Katarom, i istakao da svi takvi sporazumi treba da budu transparentni i fer.

Dio javnosti u Crnoj Gori smatra da sporazum Crne Gore i UAE nije fer i transparentan.

– U tom sporazumu nema projekta, nema ničega i nemam interes da ulažem, osim ako neko ne dođe kod mene i kaže da ima projekat – kazao je Alabar.

Protestno okupljanje u Kručama i na Sukobinu

Tvrdi da sve procedure i potencijalne odluke mora da odobri Skupština, nakon čega se zahtjev predstavlja i usklađuje sa investitorom, pa se o njima odlučuje. Naglasio je da svaki ugovor, ulica i posao moraju proći procedure, te da bi poslove na projektu obavljale lokalne firme, zavisno od građevinske dokumentacije i dozvola.

– Sve mora da prođe kroz parlament. Ako mogu raditi sa lokalnim partnerima, možemo vidjeti šta žele i ne žele. Lokalni zakoni diktiraju visinu zgrada i planove – naveo je Alabar i naglasio da neke države traže da polovinu lokacije čine vrtovi.

Tvrdi da ulaganje ili rukovođenje plažnim barovima i restoranima predaju lokalnim firmama.

– Ne pričam o okolini i održivosti jer je to moj biznis, i ne radim ga ako nije takav. U Srbiji je vrijednost nekretnine oko projekta porasla 80 odsto od 2015. godine, a 10,5 hiljada radnika radi danas. Državi uplaćujemo 200.000 poreza dnevno – istakao je Alabar.

On je kazao da je u Crnoj Gori bio dva puta, da ga građani prepoznaju na ulici i govore mu da im je drago što je tu, jedan od njih rekao mu je da ne odustaje.

Upitan da li je pravio greške kada je počeo da se bavi biznisom, odgovorio je da je pogriješio što nije imao najbolje savjetnike na početku karijere, pa je pri ulaganju u SAD 2005. godine izgubio milijardu i po eura.

Saopštio je da je godišnji profit njegovih kompanija oko četiri milijarde dolara.