/ sa sjednice vlade - ilustracija
01/10/2022 u 15:15 h
Dan portalDan portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

ASP: Da li Vlada pakuje milione za još jednog gubitaša?

Iz ASP su saopštili da je, nakon Vladine nedavne kupovine akcija( EPCG, rebalansom budžeta projektovano još deset miliona za kupovinu dionica, što otvara pitanje moguće kupovine barske Port of Adria

Iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP) saopštili su da je, nakon Vladine nedavne kupovine akcija Elektroprivrede (EPCG), rebalansom budžeta projektovano još deset miliona za kupovinu dionica, što, kako navode, otvara pitanje moguće kupovine barske Port of Adria.

U ASP-u se pitaju da li Vlada pakuje još miliona za još jednog gubitaša

„Nakon što je nedavno za 15 miliona eura trgovala akcije EPCG, a što se dovodi u vezu sa kupovinom od turskog vlasnika propale nikšićke Željezare, rebalansom budžeta je projektovano još deset miliona eura za kupovinu akcija, što otvara pitanje da li manjinska vlada u tehničkom mandatu sprema kupovinu barske Port of Adria“, naveli su iz ASP-a.

Iz manjinske vlade je, kako su podsjetili, više puta najavljena zainteresovanost ponovnog spajanja Luke Bar i Port of Adria, nekadašnji Kontejnerski terminal i generalni tereti.

Saopšteno je da restrukturiranje Luke Bar u praksi nije dalo rezultat i da se razmatra više opcija, ali vlada Dritana Abazovića nije predočila detaljnije informacije.

„U poslednjih devet godina Port of Adria je u većinskom vlasništvu turskog Global Ports Holding, koji je, nakon jedne od veoma kontroverznih privatizacija, stekao 62 odsto vlasništva, koje je platio osam miliona eura“, navodi se u saopšenju.

Kako su dodali, prethodno je tadašnja vlada uložila šest miliona eura u dokapitalizaciju Kontejnerskog terminala i generalnih tereta u cilju njegove „bolje prodaje“.

„Uz kupoprodajnu cijenu od osam miliona, turska kompanija se obavezala na osnovni investicioni program od 13,5 miliona eura, od čega dva miliona ulaganja u infrastrukturu i 11 miliona u kupovinu nove opreme, ali je ta oprema isključivo vlasništvo turske firme. Bile su planirane i dodatne investicije od 7,5 miliona, ali samo ako Global Ports ispuni ciljani obim prometa kontejnera i tereta“, naveli su iz ASP-a.

Sa Turcima je tada paralelno potpisan 30-ogodišnji koncesioni ugovor, pri čemu je fiksna naknada državi pola miliona godišnje, a varijabilna pet eura po kontejneru, odnosno 20 centi po toni generalnog tereta.

„Međutim, u prve tri godine, Global Ports je bio oslobođen plaćanja godišnje koncesione naknade radi ulaganja u infrastrukturu, pa se država tako odrekla 1,5 miliona“, tvrde u ASP-u.

Nepunih deceniju kasnije, kako su poručili, pokazuje se da privatizacija Kontejnerskog terminala i generalnih tereta, i pored niza privilegija datih navodnom strateškom investitoru, nije bila uspješna, pa bi novi ceh ponovne kupovine iste kompanije opet pao na poreske obveznike, dok za sada manjinska vlada ne objavljuje nikakve ekonomske parametre o opravdanosti ulaska u taj novi aranžman.

„Na kraju prošle godine Port of Adria je imala nepokriveni gubitak od čak 35,6 miliona eura, za razliku od 14 miliona gubitka, koliko je bilo na kraju 2013, kada je turski partner preuzeo većinsko vlasništvo. To znači da je gubitak uvećan za 21,6 miliona ili prosječno po oko nepunih tri miliona je rastao godišnje, dok su dugoročni krediti firme na kraju prošle godine bili 16,5 miliona“, precizirali su iz ASP-a.

Vrijednost zemljišta i objekata je u trenutku privatizacije barske kompanije iznosio nešto preko 55 miliona eura, a na kraju prošle godine je manja za osam miliona i iznosi 46,9 miliona.

„Istovremeno, krajem prošle godine je vrijednost postrojenja i opreme bila 8,2 miliona, a ostalih ugrađenih sredstava 3,4 miliona, ali je to po kupoprodajnom ugovoru vlasništvo Global Ports, jer joj je tadašnja vlada omogućila da praktično investira u samu sebe, a ne u ukupno barsku kompaniju“, objasnili su iz ASP-a.

Na kraju 2013. u barskoj kompaniji je bilo 596 zaposlenih, a na kraju prošle godine ih je 278.

Kontejnerska kompanija je 2013. godine imala prihod od prodaje od 6,6 miliona, dok je lani taj prihod 7,2 miliona, što, kako navode u ASP-u, ukazuje da nije ozbiljnije uspjela da unaprijedi poslovne aktivnosti.

„Tokom prošle godine obrađeno je preko 150 hiljada tona generalnog tereta i nepunih 49 hiljada kontejnerskog tereta. Turska kompanija najavljivala je da za deset godina promet generalnih tereta podići na oko pola miliona tona, a kontejnerski promet na oko 250 hiljada tona“, zaključuje se u saopštenju.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
24. novembar 2022 00:40