Буџетом оставили могућност за задужење од 1,74 милијарде еура

У буџету је наведено да ће се држава у 2022. години задужити за финансирање проjеката, кроз кредитне аранжмане, у износу до 339.990.000,00 еура.

За пројекат "Хиљаду плус" до 10 милиона, такође до 10 милиона за потребе додатног финансирања проjекта "Водоснабдиjевање и отпадне воде у Црноj Гори", а за потребе реконструкциjе водоводне инфраструктуре Престонице Цетиње, до 22,9 милиона за финансирање наставка пројекта управљања индустријским отпадом, 30 милиона за потребе додатног финансирања пројекта подршке малим, микро и средњим предузећима погођеним ковидом, до 32 милиона за потребе генералног ремонта пруге, санацију челичних мостова и тунела, до 83,1 милион за потребе додатног финансирања пројекта реконструкције магистралних путева, до 30 милиона за потребе Министарства здравља – а за финансирање проjекта подршке здравственом систему Црне Горе, до 56,9 милиона за потребе Министарства здравља – за финансирање проjекта изградње здравствених установа у Црноj Гори, до 50 милиона еура за финансирање набавке два патролна брода за потребе Министарства одбране и до 15 милиона за финансирање изградње капиталног објекта – затвор у Мојковцу.

Спајић је казао да jе за социjалну заштиту предвиђено 667 милиона или 40 милиона еура више, за образовање 225 милиона еура или 18 милиона више, здравство 344 милиона еура односно 36 милиона еура више.

– Наjвише смо смањили на општим jавним службама, од 20 одсто, односно 163 милиона еура – додао jе Спаjић.

Држава ће у 2022. години издати гаранциjе у укупном износу до 39 милиона еура.

Гаранције ће издати за кредитни аранжман између Регионалног водовода Црногорско приморjе д.о.о. и Европске банке за обнову и развоj (ЕБРД), у износу до 12 милиона еура за потребе друге транше кредитног аранжмана, чиjа jе укупна вриjедност 24 милиона, а коjи jе намиjењен за финансирање проjекта рjешавања питања водоводне и канализационе инфраструктуре у насељима Добре воде, Велики пиjесак и Утjеха у Општини Бар и насељу Круче у Општини Улцињ.

Жељезничкој инфраструктури ће дати гаранције у износу од 11 милиона за финансирање набавке механизациjе за одржавање пруга и нове опреме за помоћни воз коjи се користи за отклањање последица незгода и несрећа. Жељезнички превоз ће добити гаранције од 14 милиона за финансирање набавке нових возова коjи би се користили у локалном превозу путника. Превоз ће добити још једну гаранцију од два милиона за потребе ургентног генералног ремонта возних средстава коjа се користе за жељезнички путнички саобраћаj.

Закон о играма на срећу, који је дио програма „Европа сад“, није међу законима који су усвојени заједно са буџетом. Према програму „Европа сад“, од тог закона је предвиђено 15 милиона прихода више него досад.

Државни секретар Јанко Одовић казао је да је јавна расправа завршена за тај закон, те да очекује да ће ускоро наћи на Влади, а да ће његова примјена почети у првој половини наредне године.

Министар Спајић је казао да у буџету нијесу планирани могући приходи од концесија за аеродроме, те да то представља позитиван ризик по буџет. Према актуелном тендеру, у случају давања концесије за аеродроме, у буџет би се приходовало 100 милиона еура. Влада треба да донесе одлуку да ли ће тендер реализовати до краја или ће расписати нови.

Спајић је најавио и изградњу болнице у Подгорици и Пљевљима, међутим, за болницу у Подгорици тренутно немају локацију.

Од пројеката у капиталном буџету, навео је и изградњу 16 вртића, осам основних школа, реконструкциjе више домова здравља, изградњу атлетске стазе у Подгорици, стадиона на Цетињу, трибине стадиона у Никшићу, изградња заобилазница око Берана, Херцег Новог, Пљеваља, као и моста на риjеци Боjани.

Представници Министарства финансија наjавили су да неће миjењати општу стопу пореза на додату вриjедност (ПДВ) од 21 одсто, док ће за услуге хране и пића у хотелима и ресторанима вратити са седам на 21 одсто. Наредне године планирају од ПДВ-а 748 милиона, што је 137 милиона више у односу на план за ову годину. Спајић је појаснио да је у предлогу предвиђено повећање од 90 милиона у односу на реализацију у овој години.

Државни секретар у Министарству Jанко Одовић обjаснио jе да то ниjе повећање у правом смислу те риjечи, већ враћање на преткризни период.