Бранислав Радуловић / -LAZAR RUZIC

ДРИ утврдила: Четири предузећа без ревизорског одбора

Ревизијом је утврђено да од 23 ревизорска одбора, која су била предмет ревизије, код четири привредна друштва није формиран ревизорски одбор. У питању су Институт Симо Милошевић, Аеродроми Црне Горе, Плантаже и Пошта

Државна ревизорска институција (ДРИ) је након спроведеног поступка ревизије успјеха "Ефикасност рада ревизорских одбора у привредним друштвима са већинским државним власништвом" оцијенила да, сходно степену испуњености критеријума, рад ревизорских одбора у привредним друштвима са већинским државним власништвом генерално није ефикасан. Ревизија је рађена за период од јануара 2018. до јануара 2021. године. Улога ревизорских одбора у привредним друштвима са већинским државним власништвом јесте да прати поступак финансијског извјештавања, ефективности интерне контроле и интерне ревизије и прати екстерну ревизију.

Ревизијом је утврђено да од 23 ревизорска одбора која су била предмет ревизије, код четири привредна друштва није формиран ревизорски одбор. У питању су Институт Симо Милошевић, Аеродроми Црне Горе, Плантаже и Пошта. Код 11 привредних друштава рад одбора за ревизију није ефикасан, код четири је дјелимично ефикасан, а четири предузећа имају ефикасан рад одбора за ревизију са потребом додатног побољшања.

ДРИ је субјектима ревизије дала девет препорука, од чега је једну добило Министарство финансија и социјалног старања.

Ревизијом је утврђено да су се ревизорски одбори, у периоду обухваћеном ревизиjом, именовали од стране скупштине акционара односно одбора директора привредног друштва.

– Код jедног броjа привредних друштава статутом друштва се не прецизира коjи орган друштва jе надлежан за именовање ревизорског одбора – пише у извјештају.

Министарство да побољша закон

ДРИ jе поред осам препорука издатих привредним друштвима дала и jедну препоруку Министарству финансиjа и социjалног старања, да као надлежан ресор предложи Влади измjене и допуне Закона о ревизиjи у циљу потпуниjе нормираности надлежности, начина функционисања, избора и опозива чланова одбора и других питања од значаjа за рад ревизорских одбора, казао је "Дану" члан сената ДРИ Бранислав Радуловић, који је руководио ревизијом.

– Закон о ревизиjи прописуjе само обавезност именовања ревизорских одбора, састав и његове надлежности, без даље разраде, тj. уређења других важних питања, коjа услед неуређења, тj поднормираности ових питања у закону производе или различито интерно регулисање и примjену или ниjесу уопште регулисана актима привредних друштава. Услед тога имамо да су питања као што су мандат чланова ревизорског одбора, извjештавање менаџмента, начин вођења сjеднице, кворум, већина за гласање, надокнаде за рад одбора и друга питања, остала у опсегу интерних аката привредних друштава коjа или ниjесу уредила ова питања или су неадекватно уређена. Потребно jе уредити и начин на коjи скупштина акционара или други надлежни орган коjи врши избор може своjом одлуком опозвати члана ревизорског одбора приjе истека његовог мандата, утврдити разлоге за опозив, те нормирати надлежности и избор предсjедника одбора. Поређења ради, законима о ревизиjи Србиjе и Хрватске ова питања су много боље и прецизниjе уређена од тренутно важећег законског рjешења у Црноj Гори – изјавио је Радуловић.

Наjвећи броj ревизорских одбора, 14 од 17, донио је пословник о свом раду, међутим, у одређеном броjу случаjева исти не прописуjу обавезу извjештавања одбора директора.

– Ревизорски одбори, код 70 одсто друштава обухваћених ревизиjом, нијесу извjештавали орган управљања. Такође, код половине контролисаних одбора предсjедник одбора ниjе имао обавезу да информише орган управљања о закључцима одбора са сваке сjеднице. Само два ревизорска одбора, од укупно 17 обухваћених ревизиjом, доносили су годишњи план рада, што jе негативно утицало на ефикасност рада ревизорских одбора – утврдила је ДРИ.

Ревизорски одбори разматраjу финансиjске извjештаjе друштва, међутим 65 одсто ревизорских одбора обухваћених ревизиjом не анализира финансиjске извjештаjе приjе него што се поднесу УО на усваjање, не доносе закључке и не даjу препоруке, па се улога ревизорског одбора као тиjела коjе треба да надзире процес финансиjског извjештавања и допринесе побољшању квалитета истог не остваруjе.

– Већи броj ревизорских одбора у привредним друштвима обухваћеним ревизиjом не разматра планове и извjештаjе интерне ревизиjе и не састаjе се са интерним ревизором. Код највећег броjа привредних друштава однос интерне ревизиjе и ревизорског одбора ниjе утврђен интерним актом о раду интерне ревизиjе, односно одбора за ревизиjу – закључује се у налазу.