фото: ПКЦГ / - фото: ПКЦГ
02/12/2021 u 18:39 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Државе морају да усклађују еколошке и правне оквире са Зеленим планом

- Нагласио је да државе морају сукцесивно усклађивати еколошке и правне оквире са Зеленим планом - каже се у саопштењу

Државе морају сукцесивно усклађивати еколошке и правне оквире са Зеленим планом, рекао је експерт из Регионалног савјета за сарадњу Радован Никчевић.

Из Привредне коморе (ПКЦГ), саопштено је да је одржан панел на тему Зелена, циркуларна економија – економски опоравак и нова култура живљења и пословања.

Никчевић, који је био модератор панела, оцијенио је да је криза подстакла убрзање процеса свеобухватне транзиције са циљем постизања еколошке неутралности.

 - Нагласио је да државе морају сукцесивно усклађивати еколошке и правне оквире са Зеленим планом - каже се у саопштењу.

Он је подсјетио да је прије два мјесеца донијет акциони план подржан од лидера Западног Балкана и чланица Европске уније (ЕУ), који представља сложен мултидимензионални документ и обухвата мјере и обавезе за све државе региона.

Како је саопштено, у фокусу плана је климатска политика, односно предузимање мјера на спречавању климатских промјена а, као и циркуларна економија, одржива енергетика, паметна и одржива мобилност, борба против загађења, одржива пољопривреда, снабдијевање квалитетним намирницама, заштита природе и биодиверзитета.

 - Ово ће трасирати пут развоја региона у наредних десет година, али и донијети бројне обавезе. Пред нама су велики изазови и нове развојне шансе - казао је Никчевић.

Вршитељка дужности директорице Директората за унапређење конкурентности у Министарству економског развоја Оливера Вукајловић је казала да је у сложеној кризној ситуацији Влада реаговала промптно, пакетима мјера које су допринијеле да се сачувају радна мјеста и одржи привредна активности.

Она је навела да је посебан изазов био направити баланс између здравља и поспјешења привредне активности.

Вукајловић је рекла да је направљена добра и правовремена припрема, па се туристичка активност несметано одвијала уз поштовање мјера, што је резултирало приходима од 700 милиона ЕУР.

Она је додала да је тиме премашен план који је Влада утврдила, а то је, према њеним ријечима створило предуслове за континуирано остварење суфицита у буџету.

 - Морамо се кретати у правцу дигитализације и зеленог начина пословања, јер се то показало адекватним у овим условима. Императив је да промијенимо линеарни модел пословања и неисцрпно коришћење природних ресурса, јер то дугорочно није одрживо, Постулати зелене и циркуларне економије омогућавају одрживост пословања - рекла је Вукајловић.

Вукајловић је казала да треба научити компаније да, умјесто производа, нуде рјешења, јер је то одговор на овакве цикличне ситуације.

 - Фокус треба да буде на изградњи отпорности привреде на све будуће изазове попут ових, а то се може само кроз имплементацију постулата зелене економије и дигитализације - рекла је Вукајловић.

Према њеним ријечима, будући економски развој мора бити инклузиван, јер се само тако може постићи његов пуни циљ. Истакла је значај формирања Еко фонда и Фонда за иновације, како би предузећа са компонентом одрживог развоја могла лакше доћи до средстава.

Вукајловић је казала да Влада ради на успостављању кредитно гарантног фонда који би таргетирао ову сферу и планира да креира стратешки оквир за циркуларну економију који би служио за даље усмјеравање активности и мапирао основне потенцијале.

 - То би била свеобухватна стратегија до 2030. године - казала је Вукајловић.

Из ПКЦГ су казали да је предсједница Европске платформе за циркуларну економију Ладеја Година Кошир говорила о креирању Мапе пута циркуларне економије за Црну Гору.

 - Ово је јако битан јубиларни догађај и треба да будете поносни на оно што радите и на садржај који сте креирали са добрим порукама које се овдје могу чути - рекла је Кошир.

Према њеним ријечима, Мапа пута је један од процеса који Црна Гора треба да искористи на прави начин.

Кошир је казала да треба истаћи заслуге Привредне коморе и УНДП-а јер су овај процес започели у право вријеме.

 - Без циркуларне економије и акционог плана оваква транзиција није могућа. Међутим, ријеч је о процесу који је сличан маратону и треба га издржати. Потребно је имати јасну визију са акционим планом како бисмо могли имати увид у то што смо урадили - рекла је Кошир.

Како је казала, Црна Гора је на средини креирања Мапе пута.

Она је истакла да су у процесу имали добру укљученост стајкхолдера, што је веома значајно јер се Мапа не ствара из канцеларије, већ са људима на терену.

- Радимо на приоритетним подручјима гдје постоји највише потенцијала за почетак циркуларне транзиције. Није лако, јер је потребно промијенити бизнис моделе. Црна Гора може бити светионик циркулане економије за цио регион - навела је Кошир.

Стална представница УНДП у Црној Гори Даниела Гашпарикова је оцијенила да увођење циркуларне економије носи велики изазов, трансформацију старог модела пословања који карактерише нарушавање животне средине.

 - Сви стејкхолдери морају бити одговорни и допринијети остварењу визије трансформације економије у циркуларну. Уколико само један партнер или група буду искључени из тог процеса то води ка његовом неуспјеху - казала је Гашпарикова.

Према њеним ријечима, рад компанија ће се морати промијенити.

Гашпарикова је рекла да би жељели да повећају производне капацитете и продуктивност, али најприје је неопходно апострофирати питања смањења отпада у ланцу хране.

Она је истакла да систем хране широм свијета покреће 70 одсто биодеградације.

УНДП је процијенио да се сваке године баца 395 кг хране по особи.

Гашпарикова је казала да је неопходна декарбонизација и посвећеност примјени стандарда везаних за емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Гашпарикова је истакла да је црногорска Влада успоставила регулаторни оквир за повећање иновација, што води води унапређењу иновативности и откривању нових пословних прилика и шанси.

„Улога приватног и јавног сектора је да ослушкују потребе и очекивања младих генерација“, рекла је Гашпарикова.

Директор Еко фонда, Драшко Бољевић, казао је да је Црна Гора богата потенцијалима сунчеве енергије и да је то правац који треба развијати.

Он је појаснио да ће вишак средстава које Еко фонд наплаћује због емисије ЦО2 вратити грађанима и привреди кроз субвенције.

Бољевић је истакао важност пројекта Солари 3000+ и 500+ који реализују у сарадњи са ЕПЦГ и ИРФ-ом.

 - Ово је прави примјер добре сарадње институција које показују жељу и вољу да дјелују за добробит грађана и привреде - казао је Бољевић.

Он је рекао да је горуће питање третирања отпада у Црној Гори на које се мора пажљиво одговорити како би се затворило поглавље 27 у преговорима за учлањење у ЕУ.

 - Влада и сва ресорна министарства су препознали значај овог проблема и заједнички смо кренули да их рјешавамо -  додао је Бољевић.

Радослав Ралевић, из ЕБРД канцеларије у Црној Гори, истакао је да су одоборили регионални програм за поспјешење циркуларне економије који се односи на Западни Балкан и Турску, а вриједан је 155 милиона долара.

Од тога 140 милиона је кредит ЕБРД, 14 милиона су од Глобалног фонда за заштиту средине, а 1,5 милиона је грант за техничку подршку.

Ралевић је казао да ЕБРД у сарадњи са Владом настоји да створи амбијент и припреми аукције за поризводњу електричне енергије из соларних панела и вјетропаркова.

 - Да бисмо у Црној Гори то успјели морамо ријешити одређене проблеме попут локалног опорезивања објеката за производњу електричне енергије. То је значајан расход и одбијајући фактор за инвеститоре - оцијенио је Ралевић.

Током овог панела, примјер добре праксе - компанију Х2ПОWЕР представио је предсједник Хрватског удружења за развој и примјену водоникових горивних чланака Ивица Јакић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

26. januar 2022 12:35