/ Александар Стијовић
01/12/2021 u 15:09 h
Žana BojanićŽana Bojanić
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

(ВИДЕО) Стијовић: Уговори били улазница у корита ријека ради нелегалне експлоатације шљунка

Сваки функционер бивше власти зна који од њих има спремну документацију за затвор, истакао је Копривица

Посланици Скупштине Црне Горе данас, током наставка четврте - посебне сједнице Другог редовног засједања: пети дан, посланичка питања, како је планирано, постављаће питања министру екологије, просторног планирања и урбанизма Ратку Митровићу, капиталних инвестиција Младену Бојанићу и министру пољопривреде, шумарства и водопривреде Александару Стијовићу. Посланика Момо Коприица казао је да је озбиљан пропуст кашњење систематизације МУП-а, односно Управе полиције. Министар Стијовић казао је да коришћење шума на садашњи начин не доноси бенефите и да је неопходна реформа и да су уговори били "улазница" у корита ријека ради нелегалне експлоатације шљунка и пијеска.

(ВИДЕО) Вуковић: Кривокапић властохлепац и фотељољубац, жели затуцано друштво

image
Скупштина Црне Горе

ТОК СЈЕДНИЦЕ УЖИВО:

Посланица Божена Јелушић (Клуб посланика Црно на бијело) питала је министра Митровића до ког је стадијума стигло доношење просторног плана државе Црне Горе, другог по важности документа након Устава? На који начин су у њему третирана питања одрживог развоја и заштите животне средине као и зелене економије.

- Још увијек немамо просторни план Црне Горе... Ви министре стојите на челу организованог хаоса у овом ресору- истакла је Јелушић.

Министар је казао да Јелушић очигледно не прати шта се дешава.

image
Ратко Митровић

- Имамо један проблем, немамо за поједине области довољно стручног кадра па смо морали из иностранства да ангажујемо људе... До сада је урађена Анализа постојећег стања организације, уређења и коришћења простора, и припремљен Концепт плана, за који предстоји процес верификације и организовања претходног учешћа јавности. Концепт плана ће на основу синтезне оцјене постојећег стања, оцјене природних и створених услова за развој, а нарочито могућности коришћења простора и погодности терена за градњу, оцјене просторно планске и студијске документације и анализе могућности за усмјеравање просторног развоја у планском периоду, као и захтјева за утврђивање подручја од посебног значаја и /или подручја са посебним режимом заштите, израдити више варијантних рјешења (сценарија) будућег развоја- дио је одговора министра.

image
Божена Јелушић

Посланица Далиборка Пејовић (ДПС) тражила је изјашњење у односу на динамику реализације Закључака Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и прострно планирање Скупштине Црне Горе, усвојеним на сједници од 29. јула 2021. године.

- Поводом разматрања теме „Стање у области просторног планирања у Црној Гори“, матични Одбор за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање је. на сједници од 29. јула 2021.године, утврдио Закључке који се односе на: интензивирање рада на припреми Просторног плана Црне Горе, Измјени регутативе у области планирања простора иизградње објеката, успостављање базе просторних података, дигитализацију, децентрализацију послова у области планирања простора, доношење Државних смјерница развоја архитектуре, доношење локалних планских докумената, чија је израда у току- казао је министар одговарајући на питање.

Пејовић је казала министру да треба да је срећан кад постоје посланици, или било који јавни дјелатници, који отварају ову тему на било који начин.

image
Далиборка Пејовић

Посланик Момо Копривица (Демократе -Демос "Мир је наша нација") питао је на основу којих критеријума је донијета одлука да се на дужност официра за безбједност у амбасади Црне Горе у Београду постави Веско Дамјановић, бивши помоћник директора и в.д. директора Управе полиције. На то питање одговорио је државни секретар Љубомир Мишуровић.

image
Момо Копривица

- Веско Дамјановић, главни полицијски инспектор у Управи полиције, одређен да обавља послове у Амбасади ЦГ у Р. Србији, са сједиштем у Београду, а на основу захтјева в.д. директора Управе полиције Зорана Брђанина у којем је наведено да се у циљу јачања сарадње са сусједним државама у борби против прекограничног криминала, а на основу анализе стања у области регионалне сарадње, указала потреба одређивања представника на билатералној основи. Даље је наведено да би имајући у виду претходно искуство и остварене резултате, ангажовање Веска Дамјановића даље допринијело унапређењу сарадње између двије државе на пољу борбе против прекограничног организованог криминала, а све у циљу јачања безбједности грађана Црне Горе и Р. Србије. Додајемо да је Веско Дамјановић одређен на рад у Амбасади ЦГ у Р. Србији, са сједиштем у Београду, у складу са чланом 53 став 1 Закона о вањским пословима, којим се омогућава секондирање из других органа у дипломатску службу на основу захтјева матичног органа. Секондирани службеници се распоређују на одређено вријеме и врше послове из области привреде, безбједности, културе, здравља, заштите животне средине, информација и других области- наведено је одговором.

image
Љубомир Мишуровић

Копривица је казао ако је њему, уз његову сагласност, ушетао у државу "монструозни касапин (Вељко Беливук), какао се може очекивати да допринесе сарадњи двије државе". Истиче да се види слабост и дисфункционалност безбједносног сектора, те да је Дамјановић награђен функцијом.

- Законска обавеза је била мјесец дана, а протекло је више од пет мјесеци од усвајања закона о унутрашњим пословима, није донијет акт о систематизацији Министарства унутрашњих послова, то је озбиљан пропуст и јасно је да се уподбљава та систематизација оном акдру који ведри и облачи. Сваки функционер бивше власти зна који од њих има спремну документацију за затвор- истакао је Копривица.

image
- Скупштина Црне Горе

Посланик Миомир М. Мугоша (ДПС) питао је министра Стијовића колико је у 2021 години (до 01.11.2021) Министарство пољопривреде и руралног развоја уложило средстава у наставак изградње водоводног система за подручје Доње и Горње Љешанске нахије са водоизворишта Калуђерово око и који је износ средстава планиран у будџету наведеног министарства за 2022 годину.

image
Александар Стијовић

- На основу Програма подстицања пројеката у водопривреди за 2021. годину, који је усвојила Влада Црне Горе, уплаћена су средства за водовод Горња и Доња Љешанска нахија - опремање водоизворишта Калуђерово око са изградњом прекидне коморе Гољемади у износу од 50.000 еура. Поред тога, ово министарство је из Агробуџета за 2021. годину, кроз мјеру „Развој села и изградња инфраструктуре" за овај пројекат опредијелило додатних 40.000 еура. Дакле, за потребе даље изградње предметног водоводног система ово министарство је у 2021. години опредијелило укупно 90.000 еура. Када се има у виду да је од 2005. до 2020. године за пројекат водоснабдијевања Горње и Доње Љешанске нахије од стране овог ресора опредијељено 390.000 еура, јасно је да смо у овој години опредијелили средства у висини готово 1/4 средстава од висине средстава које су претходне администрације издвојиле за 15 година. Према томе сматрам да смо на овај начин несумњиво показали јасно опредјељење да су нам грађани који живе у руралним подручјима испред и изнад свега- одговорио је министар.

image
Миомир М. Мугоша

Посланик Марко Милачић (Права ЦГ) питао је министра Стијовића како коментарише чињеницу да се дугогодишњи концесиони уговор у области шумарста годинама нису поштовале, те да се на тај начин незаконито богатило неколико фимри на штету буџета Црне Горе.

image
Марко Милачић

- И поред тога што је био замишљен да дрвној индустрији омогући основне и реалне предпоставке за развој ка полуфиналној и финалној производњи, а тоје континуитет у набавци и дугорочност у снадбијевању основном сировином, на период од седам, петнаест и тридесет година, што чини основни предуслов за инвестирање, развој производних програма и модернизацију техноиошке опремљености. После извјесног времена, а у неким случајевима од самог старта концесиони модел није заживио на начин како је замишљен... Прије свега није дошло до развоја код привредних друштава која су склопила концесионе уговоре и обезбиједила дугорочност у снадбијевању дрвнтм сировином, нису развијени протзводни програми који би боље валоризовали природни ресурс који постоји у нашим шумама, није дошло до повећања учешћа у БДВ у индустријско производњи и њеног учешћа у БДП-у. Коришћење шумског земљишта и газдовање шумама у Црној Гори на садашњи начин не доноси очекиване бенефите по грађане и привреду Црне Горе. Због тога је неопходна реформа у сектору- дио је одговора министра Стијовића.

image
Драган Краповић

Посланик Драган Краповић (Демократе -Демос "Мир је наша нација") питао је министра да ли Влада има намјеру да коначно стави тачку на експлоатацију шљунка из корита Мораче, ако има када и на који начин планира да то спроведете у дијело.

- Такође, обзиром да постоје фирме које имају уговоре и ангажоване су на „регулацији корита Мораче“, желим да Вас питам које су фирме у питању? Финално, питам како Влада Црне Горе, надлежно министарство и инспекцијски органи праве разлику између регулације корита ријеке, са једне стране, те вађења и експлоатације шљунка, са друге- питаће Краповић.

image
Одговор о шљунку

- Свјесни размјера девастације корита ријеке Мораче ова ријека била нам је приоритет. Активном међуресорском сарадњом прикупљени су подаци о свим локацијама на којима је у претходном периоду по основу уговора о концесији и уговора у регулацији ријечних корита појединим привредним друштвима било омогућено да користе ријечне ресурсе уз накнаду држави. На основу добијених података закључили смо да сви уговори били само '‘улазница” у корита ријека ради нелегалне експлоатације шљунка и пијеска. Такође, прикупљене су све информације о фирмама које су биле у уговорном односу са државном, којим трагом се дошло до сазнања да поједине фирме врше експлоатацију иако никада нијесу имале закључен било какав уговор са државом, а није мали број и физичких лица који посједују механизацију коју у исте сврхе користе. Била је уобичајена појава да бивши концесионари наставијају да екплоатишу материјал иако за то више немају дозволу, правдајући количине које су предмет контрола раније закљученим уговорима- одговорио је, поред осталог,  Стијовић.

image
Петар Ивановић

Петар Ивановић (ДПС) питао је министра када је донијета последња стратегија развоја пољопривреде и како оцјењујете Извјештај Европске Комисије за поглавље 11 - пољопривреда; Зашто још увијек нијесу исплаћена директна плаћања по хектару, зашто пољопривредници плаћају акцизе на гориво, зашто су сточари и мљекари незадовољни  радом министра и зашто није одржао обећање које је дали у Скупштини да ће сви јавни позиви за ИПАРД бити објављени у III кварталу ове године.

Казао је да не жели да буде експерт као Стијовић и да је у његовом раду све било прецизно.

- Ћераћемо се још. Ћераћемо се док је ћераније и ћерања. Водимо судски спор о томе како сте жељели да обманете црногорску јавност. Ћераћемо се све док се не потврди истина коју сте хтјели да искривите. Враћате Црну Гору десет година уназад - поручио је Ивановић.

image
Одговор за Ивановића

- За преосталих шест мјесеци, дакле до краја извјештајног периода, одрадили смо и постигли много, што је и цијењено у задњем извјештају Европске комисије који биљежи остварен одређени напредак, односно да Црна Гора остаје умјерено спремна у области пољопривреде и руралног развоја... Једноставно је закључити да је то била обавеза прошле адмјнистрације. Међутим умјесто завршене стратегије, затекао сам стање да иста није ни започета- одговорио је, поред осталог, министар.

image
Албин Ћеман

Албин Ћеман (Демократе -Демос "Мир је наша нација") питао је министра које мјере фмансијске подршке могу очекивати пољопривредни произвођачи у 2022. години.

- Министарство у текућој години успјешно реализује Агробуџет, кроз 58 мјера и више јавних позива. Радимо и креирамо мјере за наредну годину. Перманентна сарадња са пољопривредним произвођачима коју редовно имамо како на терену тако и у Министарству, допринијела је да сваку ситуацију сагледамо из угла пољопривредних произвођача и свих субјеката у пољопривреди. То ће нам значајно помоћи око подршке коју креирамо за следећу годину. И у следећој години, наши пољопривредни произвођачи, цјелокупан пољопривредни сектор, моу очекивати још већу и снажнију подршку, како кроз мјере националног буџета тако и кроз различите мјере у оквиру ИПАРД програма- навео је министар.

image
Одговор за посланика Ћемана

Министра Малдена Бојанић посланик  Драган Ивановић (СНП) питао је како ће министарство, односно Управа поморске сигурности, препознати и уврстити у регистар дрвени чамац, односно чун.

- Грађани приобалног дијела Скадарског језера већ дуже времена имају велики проблем око регистрације дрвеног чамца - чуна, а тај проблем је посебно присутан код произвођаћа овога чуна. Данас у Црној Гори га производе само отац и син јанко и Марко Брновић из Подгорице и Божидар Челебић са Жабљака Црнојевића. Проблем имају и произвођачи и купци овог чуна јер приликом регистрације и вршења техничког прегледа, а то је надлежност Управе поморске сигурности из Бара, тј. њихове испоставе у Тивту- навео је Ивановић.

image
Драган Ивановић

Бојанић је казао да постоји добра воља да се то ријеши и да је Лучкој капетанији Бар, испостава Вирпазар, раније поднијето 127 захтјева за први упис чамаца традиционалне градње, мисли се на чун.

- Након извршеног прегледа издаје се свједочаноство о способности пловила за употребу- појаснио је министар Бојанић.

image
Младен Бојанић

Данијела Живковића (ДПС) интересује следеће: Министарство капиталних инвестиција у свом саставу има Одјељење за унапрјеђење корпоративног управљања. Да ли се то „унапрјеђење" огледа у нескривеном партијском запошљавању у секторима којима руководи Бојанић, а посебно у енергетици и рударству.

image
Данијел Живковић

- Чија је одговорност енормно партијско запошљавање у привредним субјектима чији рад контролишете, па је према одређеним информацијама од априла до данас само у сектору енергетике и рударства запошљено скоро 900 партијских кадрова по разним формама уговора о раду и дјелу. Колико је од априла до данас, у енергетским компанијама појединацно ангазовано запослених: по уговору о раду на одређено, по уговору о раду на неодређено III кроз уговоре о преузимању из других организација, преко агенција за уступање запослених,  кроз уговоре о дјелу- питање је Живковића.

Његово друго питање министру гласи: "Упорно се трудите да опструирате еколошку реконструкцијеу ТЕ Пљевља, у чијемје то интересу".

image
Младен Бојанић

- То је први пут да у министарству имате овакво Одјељење овога тима. Раније сте на кашичицу дибијали информације о пословању компанија у државном валсништву. То смо препознали, поносан сам на рад Одјељења, ради само двоје службеника и врло савјесно то раде и огроман је посао био пред њима. Пред Електропривредом је велики инвестициони корак. Руднику угља Пљевља недостајало је производних радника, а администрација је била препуна - казао је министар.

Министар је рекао и да је их је сачекала гора ситуација него прије десет година што се тиче ТЕ Пљевља, те да је бивша власт могла да уради доста тога и да су грађани Пљеваља годинама тровани и нико ништа није урадио током 30 година.

image
Милош Конатар

Посланика Милоша Конатара (Клуб посланика "Црно на бијело") занима које су капиталне инвестиције планиране у саобраћају и енергетици до 2024. године.

- Што се тиче жељезничке инфраструктуре: набавка механизације за одржавање, генерални ремонт 20 километара пруге, одржавање жељезничких и возних средтстава... Реконструкција магистралних путева, обилазница Рожаје друга фаза, изграња магистралног пута Цетиње -Чево -Никшић, реконструкција пута Дебели бријег - Хрцег Нови, и друго - одговорио је министар, поред осталог.

image
Јованка Лаличић

Јованка Лаличић (ДПС) питала је Бојанића када ће почети радови на изградњи саобраћајнице од Јаза до Тивта.

- Реконструкција магистралног пута М-1 Херцег Нови - Тиват - Будва, дионица аеродром Тиват - Јаз, у дужини од 16 километара са изградњом булевара са четири саобраћајне траке је пројекат чија је реализација планирана кроз програм реконструкције магистралних путева у Црној Гори- одговорио је Бојанић.

image
Амер Смаиловић

Посланик Амер Смаиловић (БС) питао је министра да ли је у капиталном буџету за 2022. годину планирали унапређење путне инфраструктуре на подручју општине Петњица.

- Реализацији капиталних пројеката као генератора привредног развоја са бројним индиректним ефектима и даље ће се посвећивати посебна пажња. Уједначен регионални развој је стратешки циљ ове Владе, па се сходно томе и реализацији пројеката који се вежу за општину Петњица придаје посебан значај. Када је ријеч о путној инфраструктури, Управа за саобраћај је у 2022. години планирала да настави са реализацијом пројекта реконструкција регионалног пута Беране - Петњица, дионица Беране - Подваде. Реконструкција обухвата дионицу од раскрснице са магистралним путем Беране Рожаје, до раскрснице за Петњицу на локалитету "Подваде", укупне дужине 12,5 километара и ширинеколовоза 7 метара. Уговор за извођење радова закључен на износ 6.979.261,54 еура- појаснио је Бојанић.

image
Тамара Срзентић

Посланица Јованка Лаличић питала је министарку јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамару Срзентић, за које је органе државне управе Управа за кадрове, у периоду од децембра 2020 до данас, је дала мишљење на Правилник о унутрашњој организацији систематизацији, те који органи државне управе односно службе Владе нијесу затражили односно добили мишљење на наведене акте и да ли је за све правилнике на којеједатомишљење исто било позитивно.

image
Одговор министарке Срзентић

- Овим поводом MЈUDDIM већ предузима одређене активности које су препознате нацртом Стратегије реформе кроз  припрему смјерница за израду аката о систематизацији спровођење обука запослених задужених за припрему акта о систематизацији. Улога MЈUDDIM којим руководим је да са аспекта организације државне управе и поштовања критеријума у погледу унутрашње организације органа у складу са законом и прописом Владе даје мишљење. У том смислу и MЈUDDIM и Управа за кадрове стоје на располагању свим органима да у непосредниј сарадњи усагласе акте о систематизацији са прописима- навела је Срзентић.

image
Одговор министарке Срзентић
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

16. januar 2022 15:57