Kako objašnjava naš sagovrnik, povoljne prognoze su u opticaju samo ukoliko ne dođe do neplaniranih poremećaja bilo koje vrste.
– Prema zvaničnom izvještaju ETC (European Travel Commision), međunarodna putovanja i broj dolazaka u Evropi u prvom kvartalu 2025. porasli su za 4,9 odsto u odnosu na isti period 2024. Broj noćenja, s druge strane, povećan je za 2,2 odsto. Naša zemlja je na liniji ovog rasta broja međunarodnih turističkih dolazaka i prati trend rasta – ističe Golubović.
Kako dodaje, da bi podaci o turističkoj posjeti bili validni, pa samim tim i da bi slika o stanju u turizmu bila jasnija, potreban nam je mnogo sofisticiraniji metod evidencije posjetilaca.
– Kao državi, neophodan nam je mnogo sofisticiraniji i precizniji metod praćenja i evidencije inostranih turista koji posjećuju našu zemlju i borave u njoj. Sadašnji metod po kojem Nacionalna turistička organizacija (NTO) prikuplja podatke od lokalnih turističkih organizacija i ustupa ih Monstatu pokazao je manjkavost tokom 2023. Zbog aktuelne metodologije prikupljanja podataka, imamo situaciju da nam zvanična statistika pokazuje pad u dijelu realizovanih turističkih noćenja i ne prikazuje realno stanje. Zahvaljujući tim podacima, Centralna banka Crne Gore obračunava prihode od turizma, koji takođe postaju veoma diskutabilni, da ne kažem nerelevantni. Zbog čega ovo kažem? Pa, ukoliko analiziramo podatke Centralne banke Crne Gore, uočićemo da je rast prihoda od turizma u prvom kvartalu 2023. drastično uvećan u odnosu na uporedni period svih prethodnih godina. U odnosu na rekordnu 2019. godinu, veći je za čak 150 odsto! Ovaj drastičan rast od 150 odsto turističkog prihoda u Q1 2023. godine očigledno je u direktnoj korelaciji sa dolaskom ruskih i ukrajinskih imigranata, koji su se, bježeći od rata, privremeno naselili u našoj zemlji i ušli u našu zvaničnu turističku statistiku, o čemu sam ranije detaljno govorio – objašnjava Golubović.
Ističe da se do preciznih podataka, pa samim tim i do prave slike naše turističke privrede, može doći potpunom digitalizacijom i uvezivanjem sistema koji bi podrazumijevao uvezivanje graničnih prelaza sa turističkom bazom podataka.
– Vrlo jednostavno moglo bi se definisati da sve osobe koje su minimum 24 časa boravile u našoj zemlji budu registrovane kao turisti. Pritom, sistem bi mogao da prepozna sve one osobe koje se u državu vrate i ponovo borave duži period, koji je svakako atipičan za turistička kretanja. Da ne kažem da bi sistem automatski radio podjelu i strukturu gostiju i pratio njihova kretanja unutar zemlje. Na ovaj način bi se mnogo detaljnije i preciznije vodila turistička statistika, a vjerujem da bi se jednim takvim sistemom regulisala i znatno povećala naplata boravišne takse, od koje se finansiraju turističke organizacije i promotivne aktivnosti – zaključio je Golubović.
Ministarka turizma Simonida Kordić nedavno je, odgovarajući na poslanička pitanja, istakla da Crna Gora nikad nije uspjela da izračuna precizan broj turista, i da su sve brojke kojima se barata formirane uglavnom na bazi nagađanja.
Ranije je saopšteno da je Vlada formirala operativni tim da kreira model u cilju uspostavljanja integrisanog sistema, koji će omogućiti precizno realno vremensko praćenje turističkog prometa. Riječ je o integrisanom sistemu, softveru, koji će omogućiti svakodnevno i transparentno praćenje turističkog prometa u realnom vremenu.
– Taj sistem treba da omogući kontrolu i brojanje turista pri ulasku u Crnu Goru i izlasku iz nje, prijavu turista, prijavu gostiju od domaćina, plaćanje boravišnih i drugih taksi, registraciju vršenja uslužnih djelatnosti u turizmu, plaćanje poreza i doprinosa – rekla je Kordić.
