Без јаког домаћег приватног сектора и повећања домаћих инвестиција није могуће дугорочно имати стабилну економску структуру, оцјенили су учесници панела у оквиру конференције Привредне коморе (ПКЦГ) и додали да криза не доноси само изазове, већ и прилике, MINA-BUSINESS.

Предсједник Савеза економиста Србије, Александар Влаховић, који је била уводничар и модератор на трећем панелу под називом Одговор пословне заједнице на кризу, представио је слику стања привреде земаља Западног Балкана, упоређујући овогодишње макроекономске параметре са оствареним у прошлој години, а на основу анализе Свјетске банке (СБ).

Он је посебно указао на то да се инфлација захухтава, као и да је у свим државама региона остварен рекордни буџетски дефицит, који је био највећи тамо гдје је помоћ привреди и становништву била најиздашнија.

Влаховић је оцијенио да су поједине државе помоћ усмјеравале преко институција основаних са идејом да финансирају развојне пројекте, што по његовм мишљењу није имало економско оправдање.

-Висок трговински дефицит свједочи о ниској конкурентности и недовољном удјелу сектора размјенљивих добара и диверзификације привредне структуре у свим земљама- казао је Влаховић на панелу који се одржава у оквиру дводневне конференција о економији, Монтенегро 2021, коју ПКЦГ организује у сарадњи са Централноевропском иницијативом (ЦЕИ) и која је у четвртак почела у хотелу Сплендид.

Влаховић је оцијенио да без јаког домаћег приватног сектора и повећања домаћих инвестиција не можемо дугорочно имати стабилну економску структуру.

Он је указао и на проблем високе незапослености младих, недовољно развијеног приватног сектора, сиве економије и корупције.

-Једино јачањем приватног сектора можемо добити основу одрживе економије-сматра Влаховић.

Директорица Асоцијације за иновације, бизнис изврсност, услуге и технологије Бугарске (АИБЕСТ), Нора Исхкова, саопштила је да криза не доноси само изазове, већ и прилике да пословна заједница можда може имати и користи од кризе.

-Врло је важно не допустити да пропадну прилике које криза нуди за развој на подручју Западног Балкана. Пандемија нам даје шансу и за нове инвестиције. Прилика је да дјелујемо заједнички и постанемо алтернативна дестинација за инвестиције- казала је Исхкова и додала да глобализација и технолошки напредак приближавају људе па можемо дјеловати као једна инвестициона дестинација.

Према њеним ријечима, предност овог подручја је што људи углавном говоре више језика и имају потребна знања о технологијама.

-Сигурна сам да можемо привући више пословних активности на ово подручје. Ако радимо заједно можемо изградити колаборативни екосистем који комбинује све иновативне бизнисе, центре за истраживање и развој и компаније како би подигли свијест и оснажили пословне прилике, нудећи ову дестинацију као јединствено подручје за стране инвестиције- поручила је Исхкова.

Она је посебно апострофирала значај дигитализације, која, како је казала, уклања баријере и уз Греен Деал је у врху листе приоритета у региону.

-Имамо дивну шансу да се нађемо на водећем мјесту у овој области ако оснажимо истраживање и развој, користећи најновије технологије како бисмо подржали економију. Често се каже да ће посљедњи бити први и зато сматрам да регион може да буде на врху листе технолошког напретка, ако заједно радимо на аутоматизацији пословних процеса и вјештачкој интелигенцији- додала је Исхкова.

Извршни директор Југопетрола, Василис Панагопоулос, је оцијенио да је енергетика претрпјела велики удар, јер је потрошња пала због лоцкдоwн-а на почетку пандемије.

-Никада не треба пропустити да се искористи добра криза. Долазим из сектора тешко погођеног пандемијом, док су други имали користи од ње. Она је дошла тек што смо изашли из економске кризе 2010. године. Нарочито је била погођена индустрија авио горива и ту је довела до најтежих посљедица- казао је Панагопоулос.

Он је додао да је било изазовно обезбиједити континуирано снабдијевање горивом.

-Како будемо излазили из кризе надамо се да ће се живот враћати у нормалу, за шта се интензивно спремамо. Наставићемо да радимо оно у чему смо најбољи, обезбјеђиваћемо несметану испоруку горива, развијати нове производе и услуге, те развијати пројекте који се односе на обновљиве изворе енергије и зелену економију- казао је Панагопоулос.

Због тога што смо у кратком периоду имали двије економске кризе, Панагопоулос не искључује могућност да ће се у наредним годинама јавити и трећа.

Оснивач и извршни директор предузећа Буцк из Србије, Дарко Будеч, сматра да се пословна заједница боље прилагодила кризи него што се очекивало.

-Подршка државе имала је прије свега психолошки значај, јер су страхови који су паралисали привреду захваљујући њеној интервенцији брзо превазиђени. Једина примједба је у томе што се није реаговало пар седмица раније- сматра Гудеч.

Он је оцијенио да је данашњи степен дигитализације у свим фирмама бар 30 одсто бољи него раније, што ће допринијети продуктивности након ковида, а то је подлога за раст плата и стандарда.

-Дигитализација помаже ширењу пословања на нова тржишта, а дигитални маркетинг и друштвене мреже преносе информација великом брзином, што ће допринијети расту продуктивности- тврди Гудеч.

Извршни директор Јадропилот анд туг сервицес, Игор Бановић, афирмативно је говорио о подршци државе привреди, а која се односила на субвенционисање минималних зарада запослених и одлагање плаћања пореза и доприноса, што је бројним послодавцима осигурало опстанак на тржишту.

Он је објаснио стуацију у поморском превозу, што је дјелатност која испрва није претрпјела велике ударце због ковид кризе.

Ситуација се међутим усложила у овој години, када се јављају проблеми због изузетно високих возарина у поморском транспорту, никада забиљеженим на овом нивоу.

Извор проблема је у Сједињеним Америчким Државама (САД) гдје бродови због недостатка радне снаге данима чекају на укрцај и искрцај. Возарина по контејнеру тренутно износи десет хиљада УСД, а достизала је цифру и од 16 хиљада. Поређења ради, та цијена је у прошлој години износила око хиљаду УСД.

-Нема назнака да ће возарине пасти. Када буду пале биће то драстично и многе компаније ће бити у великим проблемима- казао је Бановић.

Он је указао на заједнички проблем држава Западног Балкана који се односи на одлив младог кадра.

-Недостају нам нарочито занатлије, сви су пошли напоље гдје имају боље услове и краће радно вријеме. Да бисмо спријечили одлив радне снаге држава мора да одигра главну улогу- закључио је Бановић.