Надлежне институције, а сходно својим надлежностима, треба хитно да поступе и зауставе све активности у кориту ријеке Мораче, на потезу од ушћа ријеке Ситнице до Вуковачког моста, тј. у оквиру друге зоне заштите изворишта Боље сестре, како би се, сходно студији Хидрогеолошка анализа изворишта Боље сестре коју је Друштво реализовало из гранта ЕБРД, корито ријеке Мораче на овом потезу вратило у првобитно стање, поручио је предсједик Одбора директора Регионалног водовода Зоран Лакушић.

Према његовим ријечима, неконтролисано, односно прекомјерно вађење шљунка јесте основни узрок пада издашности изворишта Боље сестре. Он је додао да на негативне посљедице експлоатације шљунка Регионални водовод Црногорско приморје указује већ годинама уназад, али се ситуација нажалост није поправљала.

- Експерти који су радили студију "Хидрогеолошка анализа издашности изворишта Боље сестре", истакли су да заустављање пада издашности зависиће од досљедног спровођења двије главне мјере које су предложене и то: заустављање даље експлоатације шљунка и продубљивања корита ријеке Мораче које ремети хидрауличку везу са повезаним алувијаном издани и смањује прихрањивања изворишта, и изградње бетонске бране (уставе) на Морачи која треба да поправи и успостави ту хидрауличку везу у пређашњи интеизитет, или пак блиско пређашњем - нагласио је он.

Лакушић је указао да би се ово спровело потребно је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма; Министарство економског развоја, Управа за воде, Управа за инспекцијске послове, Управа полиције осмисле и успоставе ефикаснији облик заштите корита Мораче од сваке нелегалне или неконтролисане активности и предузму све законске мјере ради заштите изворишта Боље сестре.

- Угрожавање изворишта Боље сестре, трајно уништавање корита ријеке Мораче и приобаља, те ускраћивање државног буџета за милионе евра неплаћених надокнада, само су неке од посљедица нелегалног ископавања пијеска и шљунка из корита и на обали ријеке Мораче. Шљунак и пијесак из корита Мораче представљају јавно добро Црне Горе. У бизнису у коме се, и кад се, послује по закону, окрећу се огромне количине новца, дневна зарада мјери се хиљадама евра, а годишњи профит на стотине милиона, док су надокнаде држави минималне. Ради се о веома моћној групацији, с добрим и утицајним везама у самом врху власти - истакао је Лакушић.

Он је подсјетио да је држава крајем прошле године кренула у обрачун са нелегалним експлоататорима, па је онда застала не објашњавајући своје поступке, осим да је грађевинска мафија јача од државе.

- Суд правде у Црној Гори није ни окрзнула шљункарску мафију која се богати организованом нелегалном експлоатацијом шљунка. Ток готовине огромних количина новца зарађеног нелегалном експлоатацијом шљунка такође су велика непознаница, па многи истичу да се њиме и купује ћутање надлежних институција, које деценију ипо не успијевају да се супроставе овој врсти криминала. Недостатак контроле, неуспјешна примјена закона у овој области, али и блага казнена политика, иду на руку свима који то и чине - сматра он.

Међутим, како је напоменуо, директна штета коју девестатори наносе, неповратно уништавајући екосистем ријеке, далеко је већа од оне финансијске.

- Иза багера остају кратери у којима се одлаже отпад на обали ријеке Мораче, која личи на површину Марса. Нелегални експлоататори шљунка и пијеска на начин на који уништавају ријеку Морачу и њене водотоке, слободно се могу назвати шљункарском мафијом - додао је он.

Лакушић је јасан - приступ институција према нелегалним активностима у кориту и на обали ријеке Мораче мора бити енергичнији, не рјешавајући овај огромни проблем, доводи се у питање нормално снадбијевање водом црногорског приморја.

 - Због оваквог односа шљкункарске мафије према кориту ријеке Мораче и изворишту Боље сестре, за посљедицу може имати директни утицај и на туризам од којег држава убира око милијарду еура - закључио је он.