/ Foto: LAZAR RUZIC
21/06/2022 u 15:05 h
Draško MilačićDraško Milačić
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

Милатовић за "Дан": Држава нема потребу ни за ребалансом, ни за задужењем

Мањинска Влада је наслиједила никад боље и стабилније јавне финансије, а повећање броја министарстава од стране мањинске Владе је непотребно, казао је бивши министар

Влада Црне Горе нема потребу да ради ребаланс буџета, нити да се задужује, казао је у интервјуу за "Дан" бивши министар економског развоја Јаков Милатовић.

Он је истакао да је мањинска Влада наслиједила никад боље и стабилније јавне финансије, те да је повећање броја министарстава од стране мањинске Владе непотребно.

Такође је казао и да је једини одговор на увезени раст цијена, повећање зарада кроз програм "Европа сад 2".

• Да ли jе Црноj Гори неопходан ребаланс буџета, како тврди нови министар финансиjа? Уколико сматрате да ниjе потребан, чиме поткрепљуjете своjе тврдње?

– Постоjе два кључна разлога за ребаланс буџета. Први jе да су приходи буџета мањи од планираних, а други jе да су издаци већи од планираних. По обjављеним подацима Министарства финансиjа, приходи буџета за прва четири мjесеца 2022. године већи су у односу на планиране за чак 71 милион еура или 13,4 одсто. Такође, Управа прихода и царина jе саопштила да jе за период jануар-маj наплаћено чак 120 милиона еура више од плана. Значи, на приходноj страни буџета имамо изванредну ситуациjу, коjа jе наjвећим диjелом резултат веће потрошње, као последице увећања расположивих доходака и успjешно спроведеног програма "Европа сад". Све ово говори у прилог чињеници да jе садашња Влада заправо наслиjедила никада боље и стабилниjе jавне финансиjе, и да у овом контексту ребаланс буџета апсолутно ниjе потребан.

Партитократија може много да кошта економију

• Да ли jе већи броj ресора, министара, савjетника jедан од узрока ребаланса буџета?

– Сви фискални показатељи jасно указују да jе приходна страна буџета за досадашњи период године наjбоља у новиjоj црногорскоj историjи. Тако да jедини разлог забринутости за одрживост jавних финансиjа управо треба и тражити у расходноj страни – и то од момента формирања мањинске Владе, а управо због нерационалног повећања државне управе и логистике потребне за њено сервисирање.

Свjедоци смо да мањинска Влада има чак четири потпредсjедника, а да сваки има право на пет савjетника, значи три додатна потпредсjедника и 15 додатних савjетника потпредсjедника у поређењу са претходном Владом. Такође, нова Влада има чак осам додатних министара, и 12 додатних државних секретара. Значи, додатни трошак само за плате новоименованих чланова Владе износи скоро милион еура на годишњем нивоу. Уз наjављене нове органе државне управе, оваj трошак ће бити знатно већи.

Толика jавна администрациjа jе непотребна. Примjера ради, земље сличне величине као Црна Гора имаjу много мање министарстава: Кипар има 13, Естониjа 15, Луксембург 16 итд. Међутим, оволики броj додатних позициjа у мањинскоj Влади jе нажалост резултат политичких подмирења. Плашим се да jе то могућа – већ виђена – злоупотреба државних ресурса кроз "ДПС модел" – један запослени четири гласа – а све у циљу бољег партиjског позиционирања пред предстоjеће изборне процесе. Оволика партитократиjа, уз видан недостатак знања новопостављених кадрова, може много да кошта успjешно опорављену црногорску економиjу.

• Нови министар jе наjавио и потребу задуживања државе. Да ли сматрате да jе у тренутноj ситуациjи то неопходно или би буџет у овој години могао да се реализуjе без измjена?

– Законом о буџету за 2022. дефицит jе планиран на 270 милиона еура (или 5,2 одсто БДП-а), а његово покривање предвиђено из депозита у трезору (коjи су обезбиjеђени од издавања еурообвезнице у децембру 2020), коjи су краjем марта 2022, према подацима Министарства финансиjа, износили 450 милиона еура. Због изванредне ситуациjе на приходноj страни буџета, дефицит за прва четиро мjесеца од само 36 милиона еура (или 0,7 одсто БДП-а) историjски је наjмањи! Поређења ради, у истом периоду прошле године дефицит jе био четири пута већи и износио је 144 милиона еура, или 2,9 одсто БДП-а, а у 2019. години чак за 70 одсто већи, када jе износио 61 милион еура или 1,2 одсто БДП-а.

Како jе дефицит знатно мањи од предвиђеног, и то у диjелу године jануар-април коjи jе због смањене економске активности наjтежи (услед релативно неактивног туристичког сектора у овом диjелу године), то значи да jе стање много боље од оног антиципираног буџетом, и да је у овом тренутку додатно задужење апсолутно непотребно. Штавише, имаjући у виду броjке за период jануар-април, очекивања су да годишњи дефицит буде знатно мањи од предвиђеног и потпуно покривен из остављених депозита.

Одлуку о Отвореном Балкану донијети након детаљне анализе

• Какав jе Ваш став о Отвореном Балкану и можете ли нам у наjкраћем рећи коjе су то добре, а коjе лоше стране Отвореног Балкана?

– Више пута сам jавно презентовао став да сам заговорник свих инициjатива коjе имаjу за циљ унапређење регионалне економске сарадње. На овоме сам снажно и радио и у оквиру мог посла у Европскоj банци за обнову и развоj приjе него што сам постао члан Владе. Имам утисак да Отворени Балкан може бити управо таква инициjатива, али свакако одлуку треба дониjети након урађене детаљне анализе, коjа би показала уjедно њене добре и лоше стране. Уколико таква студиjа покаже да jе инициjатива добар замаjац европских интеграциjа, а вjеруjем да jесте, онда jе треба подржати.

• Шта би нова Влада требало да уради да ублажи последице раста циjена горива и намирница?

– У недостатку монетарне политике, а имаjући у виду потпуну увозну зависност од нафте и хране, претходна Влада jе Скупштини предложила законске измjене коjе подразумиjеваjу смањење акциза на гориво, као и смањење ПДВ-а на главне животне намирнице. Исказуjем задовољство изгласавањем ових предлога у Скупштини, што jе садашњоj Влади омогућило и практичну примjену.

Заjедно са тимом у Министарству економског развоjа, такође смо креирали Закон о привременом ограничењу циjена основних животних намирница, чиме смо опет омогућили, да као многе ЕУ земље, имамо основ да у одређеним кризним ситуациjама, попут садашње, Влада има инструмент привременог ограничења циjена. Скупштина jе у међувремену и оваj закон усвоjила, али на моjу велику жалост ресорно министарство jош ниjе припремило подзаконске акте како би исти био и стављен у функциjу.

Горе поменути инструменти могу донекле помоћи у амортизациjи увезеног раста циjена, али jедино одрживо рjешење мора бити у расту зарада, тj. у креирању неког новог "Европа сад 2" програма. За то jе потребно знање, коjе не видим у садашњоj Влади.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
18. april 2024 20:42