Иако су се бивши рудари некадашњег Рудника олова и цинка "Шупља Стијена", након усвајања Закона о остваривању права на финансијску подршку лицима која су била запослена у привредним друштвима у сектору рударске и металске индустрије, обрадовали да ће добити отпремнину у износу од 12 хиљада еура, од тога за већину неће бити ништа.

Приликом усвајања закона, тадашњи министар економског развоја Јаков Милатовић је саопштио да је неопходно обезбиједити отпремнине за око 200 некадашњих рудара "Шупље Стијене".

Међутим, како смо сазнали, до сада су позитиван одговор добила само три лица, док је у рударско насеље Шула стигло на десетине негативних одговора. На тај начин већина рудара, који су 1987. године први остали без посла у Црној Гори услед увођења стечаја и затварања рудника, остаће без отпремнине. Годинама су рудари живјели од накнаде коју су примали од Завода за запошљавање, док су им пензије знатно ниже.

Како смо незванично сазнали, кроз тумачење добијених негативних одговора правници у Министарству економског развоја позивају се на члан 5 поменутог закона. Посебно се наводи став 1 у овом члану, који гласи да право на отпремнину имају некадашњи радници који су "након увођења стечаја у привредним друштвима из члана 1 закона пријевремено остварили право на пензију".

У мјесној заједници Шула сазнали смо да је већина рудара који су одбијени за отпремнину имала пуни радни стаж и да су у пензију отишли прије напуњених 60 година, након што су претходно више година провели на евиденцији Бироа рада.

Рудари су радили у изузетно тешким условима подземне експлоатације олова и цинка, па су на сваку годину рада имали бенефицирани радни стаж од шест мјесеци. Бенефицирани радни стаж им је омогућио да са педесет и неколико година живота имају радни стаж од 40 година, јер сви они који су у јамској производњи провели двадесет година, имали су тридесет година стажа. Неки од рудара су у јамској производњи провели и више од двадесет година.

У општинској организацији Уније слободних синдиката у Пљевљима тврде да у Министарству економског развоја преуско тумаче закон јер тврде да рудари "Шупље Стијене" нису отишли пријевремено у пензију иако им је услед стечаја онемогућено да раде више од четрдесет година, на шта су имали право, јер нијесу имали ни шездесет година старости када су отишли у пензију.

Да Рудник "Шупља Стијена" није отишао у стечај 1987. године и да већина старијих радника није послата на евиденцију незапослених лица, гдје су примали надокнаду, сви они су имали право да раде и више од четрдесет година. Међутим, са Завода за запошљавање, деведесетих година, чим би рудари испунили услов од четрдесет година радног стажа, упућивани су у пензију без обзира што су имали тек нешто више од педесет година живота. Они у том моменту нијесу добијали никакву отпремнину.

– Данас радници, који су се након стечаја пријавили на Биро рада, не могу да остваре право на отпремнину, што сматрам као велику неправду. Апелујем на надлежне државне органе да исправе ту неправду – казао нам је повјереник поменуте синдикалне организације за пљеваљску општину Миладин Секулић појаснивши да су некадашњи рудари "Шупље Стијене" и њихове породице много пропатили и да су били прве жртве транзиције у Црној Гори.
.