хлеб у продавници / фото: Радоје Живковић

Појефтињење реално: Хљеб неће поскупјети, могуће снижење од пет центи

Како су незванично рекли из Удружења пекара при Привредној комори (ПКЦГ), малопродајна цијена хљеба је сада 80 центи за векну, што би требало да уз умањење ПДВ-а, доведе до цијене од 75 центи

Најављене измјене закона о ПДВ-у, које би подразумијевала нулту стопу пореза на хљеб, могле би довести до појефтињења ове намирнице. Из пекарских удружења нијесу били конкретни колико ће хљеб тачно појефтинити, јер проблем представља поскупљење цијена пшенице у Србији, која је недавно допустила извоз ове житарице за земље региона.

Занатски пекари снизили цијену на 65 центи за векну

Представник Удружења занатских пекара Светозар Радоњић је навео да су чланови овог удружења већ снизили цијене на 65 центи по векни.

– Наше је да хљеб правимо, а држава је та која мора да брине о грађанима, тржишту и произвођачима. Ми и даље морамо да се боримо да хљеба буде довољно за све, тако да се до јесени мора сијати и спремати брашно. Чланови нашег удружења већ су спустили цијене на 65 центи, јер смо донијели одлуку да радимо са минималним маржама свјесни ситуације у којој се налазимо – поручио је Радоњић.

– Малопродајна цијена је сада 80 центи, држава се у корист грађана, односно крајњег купца одриче тог дијела, па ће у случају тог сценарија и хљеб појефтинити на 75 центи. По истом систему снижене су и цијене уља, брашна и соли, али треба имати у виду да се произвођачке калкулације у развијеним државама раде без те ставке, јер ПДВ не представља ни приход ни расход за произвођача – навели су из овог удружења.

Директор Унипром пекаре Веско Николић је истакао да не жели још увијек да лицитира евентуалним сниженим цијенама хљеба.

– Према информацијама којим располажемо, цијене брашна из Србије су додатно порасле и цијена тоне је између 430 и 440 еура. Постоје и одређене најаве да ће наредних мјесеци порасти порасти између 460 и 470 еура. Проблем представља и криза на свјетском нивоу, што доводи до константног раста, па је у Србији цијена килограма пшенице већ на око 40 динара – казао је Николић.

На Продуктној берзи у Новом Саду највећи удио у трговању ове седмице биљежила је управо пшеница.

– Повећана активност учесника на овом тржишту, у односу на претходни период, довела jе до нове рекордне цијене ове житарице. Трговање пшеницом започето jе по цијени од 39,50 динара по килограму без ПДВ-а, а како jе вријеме одмицало понуде су достизале виши ниво. Наjвиша понуђена цијена била jе 41 динар, међутим, реализованих уговора на овом нивоу ниjе било. Краjем седмице, реализовани уговори су достигли цијену од 40,50 динара без ПДВ-а, што jе наjвиша регистрована цијена за пшеницу род 2021. године. У односу на прошлу недјељу, ова житарица биљежи раст цијене од 1,14 одсто. Овонедјељна пондер цијена износи 40,19 динара без ПДВ-а – наводи се у извјештају новосадске берзе.

Подсјећамо, посланици СД су предложили измјене и допуне Закона о порезу на додату вриједност (ПДВ), којим се умјесто досадашње стопе од седам одсто предвиђа нулта стопа ПДВ-а на хљеб, а све са циљем стварања одрживих претпоставки за нижу продајну цијену ове основне прехрамбене намирнице.

Како је истакао посланик ове партије Дамир Шеховић, недавно смањење стопе ПДВ-а на брашно и уље добијено од сунцокрета (са седам на 0 одсто), као и на со (са 21 на 7), са роком до 31. децембра 2022. године, по реакцијама из пекарске индустрије, не утиче на смањење цијене хљеба, будући да су пекарима трошкови суштински остали исти, јер, како тврде, сада они неће плаћати ПДВ на брашно, али неће ни имати право на повраћај ПДВ-а, док ће трговци имати исте трошкове као и до сада.